Izvor: S media, 23.Maj.2011, 21:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvajte se polena i krpelja
Osobe koje pate od alergije na polen ne bi trebalo da izlaze u šetnju u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća, ali i da nakon boravka u prirodi presvuku odeću. razlog za presvlačenje nije samo polen: oko 24 procenta ispitanih krpelja na teritoriji Beograda su potencijalni prenosnik lajmske bolesti.
"Sezona polena drveća polako prolazi, trenutno najveći alergeni potencijal imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << dud i bor, a nekome može zasmetati i polen lipe, međutim, on ne ide preko graničnih vrednosti", rekla je Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Ona je dodala da je kiša tokom prehodnih dana snizila koncentraciju polena u vazduhu, tako da građani koji imaju problema sa polenskom kijavicom, bronhitisom i konjuktivitisom, mogu da "odahnu", dok ne dođu sunčani i topli dani ili vetrovito vreme.
Mitrovićeva je podsetila da Agencija prati i meri koncentraciju 24 alergene biljne vrste u periodu od 1. februara do 1. novemra, u koje spadaju polen drveća, trava i korova, koji prete osobama sa osetljivim respiratornim sistemom.
Od korovskih biljaka trenutno je aktuelna kopriva, ali ona retko izaziva alergije, rekla je Mitrovićeva i dodala da među korovima najveći alergenski potencijal ima ambrozija, pošto se reakcija na druge alergene pojavljuje kada je njihova koncentracija 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, dok je za reakciju na ambroziju dovoljno duplo manje.
Kopriva: kožu žari, alergiju leči
Krpelj nas vreba iz trave
Zaštitite svoje ljubimce od parazita
"Zašto je polen agens za ljudski ogranizam nije utvrđeno", rekla je Mitrovićeva i dodala da "mace", koje su se tokom protekle sedmice pojavile u neuobičajeno velikoj količini, ne mogu da izazovu nikakvu hemijsku reakciju u organizmu kao polen, već samo mehaničku iritaciju.
Alergija na polen dolazi neprimetno, a simptomi su alergijske reakcije u gornjim repiratornim putevima, začepljene nosa, kijanje, svrab i suzenje očiju, rekla je alergolog dr Snežana Ranđelović i poručila da je jedina prevencija smanjeno izlaganje tim česticama.
Dr Ranđelović je posavetovala građanima da ne izlaze u šetnju u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća, kao i da putanju biraju zavisno od toga gde ima najmanje drveća i travnatih površina, ali i da nakon boravka u prirodi presvuku odeću.
Lekove za alergiju ne treba uzimati samoinicijativno, već isključivo po preporuci lekera, upozorila je dr Ranđelović, dodajući da pacijent treba da se obrati lekaru desetak dana pre nego što počne da cveta biljka na čiji polene je alergičan.
Osim polena, prava "prolećna napast" su krpelji, koji najčešće napadaju izletnike u tako što im se "uvuku" pod kožu i počnu da se hrane njihovom krvlju.
Najveći problem ljudskom zdravlju mogu da nanesu zaraženi krpelji, koji prenose lajmsku bolest, rekla je dr Nevenka Pavlović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, ukazujući da je oko 24 procenata ispitanih krpelja na teritoriji Beograda potencijalni prenosnik te bolesti.
Dr Pavlović je poručila građanima da ne strahuju i ne izbegavaju odlazak u prirodu, posto do sada nije registrovana povećanja koncentracija krpelja na beogradskim zelenim površinama.
Krpelja ima kao i prethodnih godina u ovo doba, rekla je ona, opominjući građane da nakon borvaka u prirodi obavezno pregledaju kožu i kosu, pa da se ukoliko primete ubod krpelja i crvenilo na koži obavezno obrate lekaru.
(Tanjug)
Pogledaj vesti o: Bor
