Izvor: B92, 05.Jun.2012, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čitanje DNK zapisa otkriva bolesti
Na osnovu metode genetičara Radoja Drmanca može da se utvrdi da li osoba ima gen za dobijanje raka, srčanog ili nekog drugog oboljenja.
Svaki čovek je jedinstven po zapisu u svojim genima. U njima je ispisana knjiga o svim našim osobinama, o tome da li imamo predispoziciju za pojavu nekog oboljenja, koji lekovi nam odgovaraju, da li nam neka hrana ne prija...
Zahvaljujući našem čoveku Radoju Drmancu, genetičaru i rukovodiocu Naučnog sektora u kompaniji „Kompletna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << genomika” u Americi, pronađen je metod koji je omogućio da se brzo i efikasno pročita DNK zapis svake osobe na jedinstven način.
Ovaj genetičar, koji je karijeru započeo u Beogradu, radio je na tome da otkrije čemu služe i kakvu ulogu imaju geni, sa ciljem da se stigne do takozvane personalizovane medicine, odnosno da svaki čovek posle analize sazna da li recimo ima gen za dobijanje karcinoma pluća ili oboljenja srca.
To je bitno kako bi se u tom slučaju radilo na prevenciji oboljenja, unapređenju dijagnostike i lečenju. Testiranje se radi uz pomoć pljuvačke ili dve, tri kapi krvi, analiza traje po dva meseca, a uskoro će biti skraćena na nekoliko nedelja.
U razgovoru za „Politiku”, Drmanac kaže da je pre nekoliko godina analiza gena koštala i milion dolara, a da je sada oko 4.000 dolara i da on ima želju da to postane pristupačno svima i da košta ispod hiljadu dolara. Inače, više od sto laboratorija u svetu naručuje analize genoma od njegove kompanije.
"Godine 1987. u razgovoru sa kolegama u restoranu „Desetka” dobio sam ideju da treba osmisliti brzo „čitanje” svih gena kod čoveka. To je genomika. Prvi sam osmislio pristup koji pomaže da se odjednom to uradi, a ne deo po deo kako je dotad rađeno.
Patentirao sam ga. Nije uloga gena da otkriva samo bolesti, jer se analizama mogu videti i osobine deteta, što je važno zbog vaspitanja i edukacije mališana. Imali smo slučaj bebe od 11 meseci koja je imala holesterol viši od 800, koju su pripremali za transplantaciju jetre.
Uradili smo analizu i videli koji je gen mutiran i odgovoran za visok holesterol. Uz pomoć dijete i dodataka hrani, beba je ozdravila, nije morala na operaciju," istakao je Drmanac, čija je tehnologija omogućila kompletno čitanje takozvane DNK mape.
Put do uspeha ovog naučnika nije bio lak. On je 1977. godine došao iz Raške u Beograd, kada je upisao molekularnu biologiju kako bi se bavio proučavanjem mozga i nerava, da bi zatim odlučio da izučava genomiku, strukturu i organizaciju genoma, odnosno nasledne podatke nekog organizma koji su kodirani u DNK, i DNK inženjerstvo.
U grupi koja je proučavala ovu oblast u okviru „Galenike” dobio je posao, radeći magistarski rad, a zatim je sarađivao u okviru projekta Centra za genetičko inženjerstvo sa nekoliko važnih stručnjaka.
"Na jednoj konferenciji u Ljubljani upoznao sam Amerikanku koja me je podstakla da napišemo naučni zahtev za finansiranje projekta Američkom departmanu za energiju. Kolege su se smejale, rekli su mi da gubim vreme.
Ali sam sa mentorom i prijateljem Radomirom Crveknjakovim to uradio i dobio 150.000 dolara za realizaciju trogodišnjeg projekta. Posle doktorata na UB, dobio sam stipendiju srpske vlade da odem na akademske postdoktorske studije u London, a po povratku u Srbiju usledio je poziv iz Amerike, za nas devetoro da radimo u nacionalnoj laboratoriji „Argon” kod Čikaga.
Sa jednim pravnikom za patente osnovali smo kompaniju „Hajsik” u Kaliforniji, kako bismo komercijalizovali tehnologiju koju smo izumeli i to u srcu Silikonske doline, zbog toga što tu ima dovoljno stručnih kadrova i investitora za nove tehnologije.
Pre šest godina nastalo je sadašnje preduzeće, a pohvalno je što smo od investitora dobili 300 miliona dolara," naglasio je Drmanac.
Ovaj naučnik će danas (5.6.) na simpozijumu „Dan farmakogenomike” održati predavanje u nadi da će se stručnjaci složiti sa tim da Srbija ne treba da bude poslednja, već među prvim zemljama koje će raditi ove analize i koja treba da osnuje Centar za testiranja.
Smatra da je najznačajnije da se zapis očitava kod još nerođenih beba, i da se te informacije čuvaju u kompjuteru i koriste tokom čitavog života. To je nešto što nas čini posebnim.
