Izvor: B92, 27.Sep.2013, 10:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bundeva - prava "vojvođanska banana"
U vreme kada “zdrava hrana” stiče sve više pristalica, tikva ili bundeva je svakako namirnica koju ne treba zanemariti, pogotovo sada kad joj je sezona.
Nepravedno zanemarena bundeva je odličan izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija. Siromašna je kalorijama i lako se vari. Uljane tikve čije semenke su bez ljuske – “golišave”, donose 400-700 kg/ha, i kako im je cena trenutno oko 200 dinara po kilogramu, spadaju u najprofitabilniju poljoprivrednu kulturu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Bundeva (Cucurbita pepo Cucurbitaaaceae) je poreklom iz Amerike, ima ih raznih vrsta, boja i oblika: male i velike, dugačke i šarene, zelene, narandžaste, crvene, s prugama i rogovima... Jednogodišnja je biljka, uzgaja se iz rasada, ne zaliva se direktno već sistemom kap po kap, prihranjuje se lako rastvorljivim đubrivima, a štiti od biljnih bolesti i prejakog sunca. Dugačke bodljikave stabljike okićene su krupnim listovima prekrivenim dlačicama i tamno žutim cvetovima u obliku levka. Cvetovi se pretvaraju u krupne narandžaste plodove pune pljosnatih belih ili zagasito zelenih semenki.
Izvor je života i simbol regeneracije, a sve ono što može da obnovi umorno i bolesno znamo koliko i šta znači. Smatra se hranom besmrtnosti, a koštica je hrana besmrtnosti i početak čovekove nadmoći nad prirodom.
Agro-ekonomski aspekti
U manjim količinama bele bundeve ljudi obično gaje za ishranu, žute za stoku, a male šarene za ukras. Ipak, najznačajnije su uljane tikve kojih takođe ima više vrsta. “Olinka”je na prostorima Vojvodine najafirmisanija vrste uljane tikve.
Od Dragana Ćulibrka iz Srpske Crnje, dugogodišnjeg proizvođača uljanih tikvi, smo saznali agro-ekonomske detalje uzgajanja ove biljke.
- Toploljubiva je biljka, koja najbolje uspeva na plodnom, humusnom bogatom černozemu, ali i na peskovitom zemljištu, seje se na zemljištu gde su prethodno bile strnjike, pasulj ili detelina, voli plodno rastresito zemljište obavezno 4-3 godine oslobođeno svake hemije, čak i mineralnih đubriva. Stranooplodna je biljka, oprašivanje vrše uglavnom pčele. Voli vlagu, ali dobro se nosi i sa sušom.
Za sortu “Olinka” i “Olivia” preporučuje se međuredni razmak od 14cm i rastojanje u redu 60-70cm, što treba da obezbedi oko 10.000 biljaka po hektaru. Skoro da je ne ugrožavaju bolesti i štetočine tako da joj sem motike nije potrebna nikakva nega i zaštita.
Seje se u drugoj polovini aprila, a za berbu dospevaju nakon 120 dana. Ubiranje plodova i vađenje semena se vrši ručno i mašinski. Seme se zatim suši u sušarama ili na suncu.
Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je 400-700 kg/ha, a prinos mesa 50-70 t/ha. Meso se zaorava kao organsko đubriivo, ali je u svežem stanju pogodno i za ishranu stoke.
- Uljare i privatni proizvođači ulja trenutno plaćaju 200 dinara za kilogram ovih dragocenih semenki, što ih čini najprofitabilnijom biljnom kulturom. Ipak, proizvodnja još nije omasovljena – rekao nam je Ćulibrk.
Raskoš hranjivosti...
Zbog hranjivosti i lekovitosti, ludaju zovu vojvođanska banana. Njen mesnati deo sadrži dosta beta karotina i vitamina E, deluje kao bogat leksativ koji sprečava rak. Semenke sadrže oko 30 odsto nezasićenih ulja, koja pospešuje funkciju prostate, neki kažu i potenciju, a bogate su i gvožđem, cinkom, fosforom i selenom. Ludaja se, u narodnoj medicini, koristi kao lek protiv crevne upale i glista kod dece. Hladno ceđeno ulje iz semena ludaje, koristi se u terapiji bubrežnih bolesnika, reumatičara i za oporavak posle operacije. Sadrži i prirodne antioksidanse, koji usporavaju starenje ćelija.
Mesnati deo bundeve bogat je izvor beta-karotina i vitamina E koji su efikasni antioskidanti u borbi protiv raka. Dobar je lek za lečenje akni i za izbacivanje glista kod dece. Služi i za izbacivanje pantljičare. Leči crevne upale, ublažava artritis.
Od srca bundeve može se napraviti i izvanredna supa, a od cvetova bundeve ukusna sarma.
... I lekovitosti
Tikvino ulje, po nutricističkoj vrednosti, može se meriti sa najkvalitetnijim maslinovim uljem i uljem od pšeničnih klica. Ono se dobija procesom – hladnog ceđenja, dakle bez upotrebe hemikalija.
Ovo ulje se konzumira kao nerafinisano salatno ulje. Uljana tikva – golica je pogodnija za ceđenje ulja od one sa ljuskom, jer daje veći prinos ulja, a ovo ulje obično ima i viši sadržaj važnih aktivnih materija. Uljane pogače koje ostaju nakon presovanja ulja iz semena takve tikve bogate su belančevinama. Meso tikve, zahvaljujući sadržaju celuloze, poseduje purgativno dejstvo, tj. ulogu ‘’čišćenja’’ organizma od otpadnih materija. Pored ove uloge, meso ploda tikve poseduje i diuretično dejstvo, deluje umirujuće i olakšavajuće. U zimskom periodu, zahvaljujući vitaminima i mineralima, povećava se otpornost organizma prema infekcijama, stiču se mentalna svežina i vitalnost. Beta karotin ispoljava antioksidativna svojstva čime se objašnjava pretpostavljeno antikarcenogeno dejstvo masa ploda, naročito bundeve i muskane, pa i uljane tikve.
Grickanje prženog zrna tikve, ‘’semenki’’, veoma je popularno na Balkanu i u bliskoistočnim zemljama. Ritmično uzimanje zrna i njihovo grickanje smiruje živce, a ukusno jezgro je hranjivo zbog belančevina, ulja, balastnih i mineralnih materija koje se na ovaj način unose u organizam. Zrno tikve je posebno bogato mangezijumom, fosforom, bakrom, gvožđem i manganom, sadrži i određenu količinu vitamina E. Važan sastojak tikve su i proteini, a cucurbitin i I-triptofan su dve važne antiokiseline pronađene u proteinima zrna, zbog čega je i dokazana antiparazitsko dejstvo in vitro.
Najčešće pominjano lekovito dejstvo tikve vezano je za blagotvorno delovanje tikvinog ulja pri regulaciji tegoba prouzrokovanih benignom hipertenzijom prostate, koja se najčešće javlja kod muškaraca iznad 50 godina.
Tikvinom ulju se pripisuje i svojstvo jačanja potencije, ubrzanja postoperativne rekovalenscencije i poboljšanja opšteg stanja organizma.
Reč stručnjaka
- Bundeva se može naći na pijacama tokom cele jeseni i zime - kaže Branka Mirković, nutricionista. - Doskora se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom se koristila za pite ili pečena u rerni. U narodnoj medicini je uvek visoko vrednovana, a danas je tako vrednuje i zvanična medicina. U kulinarstvu, ali i u kozmetici sve se više koristi - objašnjava ona.
Bundeva ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina karotina ili provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 gr, semenke 467 cal na 100 gr, a ulje od bundeve 879 cal na 100 g.
Danas se zna da beta karoten, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na naš organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidant, što znači da stopira razvoj superoksida i peroksida. Dnevna doza potrebna organizmu je od sedam do 10 mg. Preventivno se koristi jer smanjuje rizik od pojave raka grla, jednjaka, želuca i grlića materice.
Primena u kozmetici
Odlično deluje na problematičnu kožu, posebno masniju sa miteserima, bubuljicama i aknama, tako da se stavlja u kreme i maske za lice. Ulje iz semenki bundeve je bogato cinkom i koristi se za upalne procese prostate, preventivno deluje na razvoj kancerogenih promena prostate.
Energetska vrednost na 100 grama
Kcal 26
Belančevine 1 g
Ugljeni hidrati 6,50 g
Masti 0,10 g
Dijetalna vlakna 0,50 g
Masnoća nema
Voda 91,60 g
Ginisovi rekordi
U čast ove biljke u Kikindi se već 23 godine zaredom održava manifestacija DANI BUNDEVE. Do sada su dve najveće bundeve, od 254 i 236 kilograma proizveli učenici Poljoprivredne škole u Futogu. Najduža tikve se protegla na 250 centimetara, a u takmičenju najdužih vrgova (vrsta tikve) pobedila je ona od 101 metar a za Ginisa je svakako i stometarska pita savijača ispečena u tepsiji na spratove a za koju je upotrebljeno 250 kilograma kora za pitu, 320 kilograma rendane ludaje, oko 120 kilograma šećera, četiri kilograma cemeta i više od 100 litara ulja.
Jela od bundeve
Bundeva je bogata vitaminima i mineralima i treba da bude češće na jelovniku. Pored pite, ili komada bundeve pečenih u rerni, kako se uglavnom koristi, treba probati čorbu od bundeve, dodavati je u variva od mešanog povrća. i od nje se može praviti pire, pa uštipci, salate…
Krem čorba: u malo vode skuvati 750g bundeve isečene na komade pa je propasirati, uliti pola litra mleka, malo soli, kašiku ulja ili butera i kuvati još minut /umesto mleka može se sipati supa od kostiju/.
Knedle: u malo vode skuvati 750g bundeve isečene na komade, ocediti, propasirati, dodati jaja, 100 g brašna, 1 dl mleka i malo soli pa umesiti. Ako je testo meko, dodati još brašna i praviti male knedle. Uvaljati ih u brašno i spuštati u kipeću vodu. Kad isplivaju na površinu, vaditi ih i ocediti. Posuti mrvljenim sirom, proprženim susamom ili prženim i iseckanim semenkama bundeve. Po želji, uz knedle poslužiti salatu od svežeg povrća ili barenu ribu.
Rižoto: na dve kašike ulja, butera ili margarina kratko propržiti sitno seckanu glavicu crnog luka pa dodati 300 g sitno seckane bundeve, sipati malo tople vode i pirjaniti dok ne omekša. Zatim dodati 300g obarenog pirinča, dva seckana čena belog luka, soli i bibera po ukusu i kuvati još minut-dva pa posuti mrvljivim belim sirom ili proprženim semenkama suncokreta. Služiti uz salatu od svežeg povrća.
Salate: Ako želudac dobro podnosi, sveža bundeva se narenda, a ako ne, komad bundeve se malo obari, isecka na rezance i meša sa drugim sastojcima. Evo nekoliko ideja za spremanje salate:
- 100g bundeve i po toliko rendane kisele jabuke, celera, malo jabukovog sirćeta i ulja, poželjno maslinovog, i, po želji, malo mlevenog bibera;
- po 100g bundeve, rendane jabuke, crne ili bele rotkve, šargarepe i korena perđuna ili paškanata, 1 dl jogurta, šaka seckanih i proprženih oraha, a može i 1 dl biljne ili kisele paprike;
- 100g bundeve, 2 seckana kisela krastavčića, šaka obarenog kukuruza, malo jabukovog ili vinskog sirćeta i ulja i bibera po ukusu;
- 100g bundeve, 100g zamrznute ili ukišeljene paprike, supena kašika sitno seckanog crnog luka, manja rendana šargarepa, sirće, ulje i biber.
Ovako pripremljene salete su laka večera, a za ručak se mogu poslužiti uz ribu ili pileće belo meso.
.
