Izvor: B92, 22.Jan.2012, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bubrezi propadaju bez simptoma

Broj hroničnih bubrežnih bolesnika u našoj zemlji je u rapidnom porastu. Tome najviše doprinosi porast obolevanja od dijabetesa i hipertenzije, a ti pacijenti, po pravilu, imaju i nefropatiju, odnosno oštećenje bubrega.

Šta karakteriše balkansku endemsku nefropatiju i zašto je tipična samo za naše krajeve? "To je jedna vrsta hroničnog oštećenja bubrega kojoj se uzrok još ne zna, ali se uvek završava hroničnom insuficijencijom, odnosno potrebom za dijalizom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili transplantacijom. Javlja se u mestima koja se nalaze u slivovima reka. Pretpostavlja se da se neki toksin u toj regiji prenosio putem hrane i vode, i izazivao ovu vrstu nefropatije".

Nefropatija dalje vodi u hroničnu bubrežnu slabost, a ova u kardiovaskularne bolesti, pa i smrt. Gotovo da nema bubrežne bolesti koja u krajnjem stadijumu nema bubrežnu slabost. To dodatno pogoršava stanje, jer napada oba bubrega.

Nebakterijska zapaljenja bubrega, neke urođene bolesti, u najvećem broju slučajeva neminovno dovode do hroničnog oštećenja bubrega.

"Problem je što se ovo oboljenje, zbog nedostatka simptoma, uglavnom otkriva tek u poodmaklom stadijumu, kada jedino preostaju dijaliza ili transplantacija bubrega", kaže profesor dr Rajko Hrvačević, internista nefrolog iz poliklinike „Intertim", koji je gotovo dve decenije bio načelnik dijalize i transplantacije u Vojnomedicinskoj akademiji.

Zbog čega bolesti bubrega najčešće protiču bez ikakvih tegoba?

"U početnim stadijumima tipična simptomatologija jednostavno ne postoji. Prisutni su samo simptomi osnovnih oboljenja koja su i dovela do hronične bolesti bubrega. Jedini način da se bolest otkrije u začetku jeste da se urade pregledi krvi, mokraće i ultrasonografski pregled bubrega.

Vrednosti uree i kreatinina su pokazatelji funkcije bubrega koji mogu da otkriju oboljenje. Međutim, neće se bubrežna slabost javiti odmah na početku dijabetesa. To je možda i razlog što se ovi hronični bolesnici ne javljaju na vreme, već kad je i bolest bubrega uznapredovala.

Koji hronični bolesnici su u većem riziku od nastanka bubrežne slabosti?

I sistemske bolesti, kao što su lupus ili sistemski vaskulitisi, razna druga metabolička oboljenja bubrega, poremećaj metabolizma kalcijuma i fosfora sa posledicom kamenaca u bubregu, kao i bolesti prostate mogu da dovedu do oštećenja bubrega.

Koliko prođe vremena dok se kod hroničnih bolesnika ne pojavi oštećenje bubrega?

"Od pojave šećerne bolesti, recimo, do pojave oštećenja bubrega obično prođe od deset do čak dvadeset godina. Prvi znak da se nešto dešava sa bubrezima jeste pojava mikroalbuminurija, odnosno povećano lučenje albumina u mokraći. Ako se bolest otkrije u toj fazi, još se može sprečiti razvoj strukturnog oštećenja bubrega.

Koliko dugo može da traje bolest bez jasnih simptoma?

To zavisi od osnovne bolesti, nekad traje nekoliko meseci, a ponekad nekoliko godina pa čak i decenija dok ne dođe u takozvanu manifestnu fazu, kada su povišeni i kreatinin i urea.

Koje simptome, onda, pokazuje?

Učestalo mokrenje, a posebno noćno mokrenje. Urin menja i boju, postaje beo, a penušanje mokraće može da pokaže pojačano prisustvo belančevina. Prisutni su i sistemski simptomi, kao što su povišen krvni pritisak, malokrvnost, a to su već znaci odmakle hronične insuficijencije.

Može li bolest da pogodi i potpuno zdrave osobe?

Apsolutno. Mi, usred Beograda, gde je zdravstvena pomoć najpristupačnija, još primamo pacijente takoreći sa ulice direktno na dijalizu. Kod njih se najčešće tek tada otkriju zapaljenja oba bubrega. Da su došli na vreme, tu bolest bismo mogli da izlečimo.

Koliko su česti tumori bubrega i da li oni pokazuju simptome? "Nažalost, tumori bubrega, naročito u početnoj fazi ne pokazuju nikakve simptome i otkrivaju se slučajno. Kad se, u toku bolesti javi krv u mokraći, onda je već kasno, tumor je već uznapredovao. Ali, ako se bolest utvrdi u ranoj fazi, postoje realne šanse da se bolest izleči hirurški, bez hemioterapije i zračenja".

Da li određene životne navike mogu da dovedu do hronične bubrežne slabosti?

Hronična bubrežna insuficijencija je uvek posledica drugih bolesti. Određene životne navike mogu da dovedu do nastanka primarne bolesti, dijabetesa ili hipertenzije koji su faktori rizika za slabost bubrega. Zbog toga svi koji imaju neku od ovih hroničnih bolesti moraju periodično da rade laboratorijske analize i da proveravaju stanje bubrega. Jer, nije isto ako neko dođe na dijalizu posle godinu dana od početka bolesti, i nakon deset ili dvadeset godina.

U kojoj meri hronični bubrežni bolesnici moraju da promene stil života?

Dijabetičari moraju da kontrolišu bolest, da imaju dobru glikoregulaciju, hipertenzičari da dobro kontrolišu pritisak. Za sve hronične bolesnike sa bubrežnom insuficijencijom važe opšte mere koje se odnose na ishranu. Bubrezima najviše smetaju belančevine životinjskog porekla, pre svega crvenog mesa, jer se pokazalo da ona dovode do takozvane hiperfiltracije u glomerulima, malim filterima kojih ima po milion u svakom bubregu.

Pacijenti treba da se hrane više belim mesom, a da ishrana bude bazirana na voću i povrću. Trebalo bi smanjiti unos soli i hranu sa konzervansima.

Da li su i neki lekovi zabranjeni?

Za bubrežne bolesnike je važno da izbegavaju uzimanje nefrotoksičnih lekova, jer neretko se pacijenti leče sami. Najopasniji su tzv. nesteroidni antireumatici, diklofeni, brufeni, koji imaju toksično dejstvo na bubrege, i dovode do rapidnog pogoršanja.

Da li ti lekovi mogu da oštete bubrege i kod zdravih osoba?

Naravno. Upotreba ovih lekova za samo nekoliko dana može da dovede do intersticijskog nefritisa. Na sreću, ova bolest se ne javlja toliko često, i na vreme može da se izleči.

Šta još može kod zdravih osoba da naruši funkciju bubrega?

Najčešće su to već pomenuti lekovi, ali i razne hemikalije, poput onih za bildovanje mišića. Sve te supstance „idu" preko bubrega, koji, kao i jetra, metabolišu sve ono što unosimo u organizam. Streptokokna angina, kao naizgled bezopasna bolest, ako nije lečena adekvatno, može da dovede do ozbiljnog zapaljenja bubrega. Jer, antitela koja napadaju streptokok kad je u organizmu, istovremeno napadaju i bubrege. Da bi došlo do toga, mora da postoji genetska predispozicija za takvu vrstu reakcije imunostistema, to znači da neće svako ko ima anginu da dobije upalu bubrega.

Da li i gojaznost, nevezano za dijabetes, može da bude uzrok hroničnog oštećenja bubrega?

Može. U osnovi takvog oštećenja bubrega je tzv. fokalna glomerulska skleroza. Razlog je opet hiperfiltracija glomerula, odnosno malih filterčića u bubrezima, a sve to dovodi do hronične bubrežne insuficijencije.

Nastavak na B92...