Izvor: B92, 05.Feb.2015, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bubrezi otkazuju i bez simptoma
Prelazak na dijalizu bubrežnim bolesnicima potpuno menja način života, s obzirom na to da su konstantno vezani za bolničke centre u kojima se ovaj proces obavlja.
Iako stručnjaci tvrde da je mreža od 59 dijaliznih centara u Srbiji dosta dobro razvijena, ne spore da su prilično opterećeni, zbog čega je potrebno dodatno proširenje.
U Srbiji je na dijalizi oko 5.400 obolelih. Zbog čega bubrezi otkazuju i kako blagovremeno reagovati da bi se izbegla dijaliza, objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << profesor dr Nada Dimković, načelnik Odeljenja za nefrologiju i metaboličke poremećaje sa dijalizom u KBC Zvezdara:
- Polovina pacijenata je na dijalizi zbog hipertenzije i dijabetesa. Da bi se ovakva situacija izbegla i bubrezi sačuvali, izuzetno je važna saradnja kardiologa, endokrinologa i nefrologa. Jer, ukoliko bubrežna bolest traje, nije na vreme prepoznata i lečena, organ funkcionalno slabi i dolazi do bubrežne insuficijencije, odnosno njegovog bespovratnog oštećenja. Insuficijencija ima progresivan tok, a da li će napredovati brže ili sporije zavisi od toga koliko li je pacijent opterećen još nekom hroničnom bolešću, kakav način života vodi, koje lekove i hranu uzima i da li ide na redovne kontrole kod nefrologa.
- Ovo je najvažnije pitanje koje donekle i objašnjava broj bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Jer, bolest može da se razvija bez simptoma, da dospe u terminalnu fazu sa otkazivanjem bubrega, a da pacijent nije ni znao da ima bubrežnu bolest. Kod nekih bolesnika mogu da se jave takozvani rani simptomi sa otocima i promenama u mokraći, koji signaliziraju da se nešto dešava. Količina, boja i sastav urina, otkrivaju stanju ovih organa. I laici znaju da je pojava belančevina i krvi u urinu veoma loš znak, zbog čega pacijenta obavezno treba uputiti nefrologu. Važno je da se na vreme ne reaguje, dok se bolest dalje ne razvije, jer često već bude kasno kada se pojave jasni simptomi. Malaksalost, bledilo, nagon na povraćanje, anemija, srčane tegobe, kao i hormonski poremećaji, ne odnose se na stanje bubrega, već na sve druge organe koji trpe posledice.
Dijaliza koriguje samo manji procenat bubrežne funkcije, pa ostali ozbiljni problemi nastali propadanjem bubrega (koštani, anemija, a pre svega kardiovaskularne bolesti), moraju da se rešavaju na druge načine. Pacijenti sa otkazom bubrega i do 30 puta češće obolevaju i umiru od srca u poređenju sa bolesnicima koji nemaju probleme s bubrezima. Zato se, ne bez razloga, kaže - zaštitite bubrege, sačuvajte srce! Otkrivanje bubrežne bolesti u samom početku i primena mera očuvanja su od presudne je važnosti, naglašava dr Dimković.
- Osobe sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, prethodno preležanom bubrežnom bolešću ili bubrežnom bolešću u porodici, stariji od 60. godina, kao i prekomerno gojazni. Pregledi nisu naporni, a obuhvataju merenje krvnog pritiska, kontrolu urina, kao i merenje kreatinina i glukoze u krvi. Osobe koje ne pripadaju rizičnim grupama preventivno takođe mogu mnogo toga da urade. Umerena hrana i piće, optimalna telesna težina, fizičke vežbe prilagođene godinama, kao i obavezan prekid pušenja, su aktivnosti koje se preporučuju.
- Ukoliko je osoba dijabetičar, mora da održava nivo šećera u optimalnim okvirima. Uz to, na šest meseci treba da kontroliše količinu izlučenih albumina u urinu, jer je to najraniji znak da je dijabetes napao i bubrege. Od izuzetne je važnosti da se regulišu masnoće u krvi, leči anemija, hipertenzija i spreči svaka vrsta infekcije i trauma. Kod njih se primenjuje posebna terapija, ali je veoma važno da ne dobijaju toksične lekove poput aminoglikozidnih antibiotika i da bez preke potrebe ne rade kontrastna snimanja. Za bolesnike sa hipertenzijom veoma je važno da krvni pritisak bude optimalno regulisan, sa vrednostima do 130 sa 80. Ovo je veoma važno za pacijente koji istovremeno imaju i dijabetes. Kod njih krvni pritisak bi trebalo da bude još niži.
- Na raspolaganju su tri metode - hemodijaliza, peritoneumska dijaliza i transplantacija. Dijaliza je metoda pročišćavanja krvi, koju u normalnim okolnostima obavljaju bubrezi. Međutim, dijalizom se obavlja tek deset odsto funkcija bubrega, a ostalo se nadomešćuje dodatnom terapijom i dijetama. Za hemodijalizu bolesnik mora biti pripremljen manjom vaskularnom operacijom na ruci, na kojoj se pravi takozvana arteriovenska fistula. Preko te fistule pacijent se tri puta sedmično priključuje na aparat za dijalizu. Proces dijaliziranja je bezbolan i bez ikakvih tegoba.
- Kod nje se umesto mašine bolesniku operativnim putem stavlja cevčica u trbuh, preko koje se svakih šest sati ubacuje tečnost koja čisti organizam. Proces se izvodi kontinuirano 24 sata. Ovaj vid dijalize bliži je prirodnoj funkciji bubrega. Posebno je pogodna za školsku decu, za radno aktivne sa obavezama i osobe koje često putuju. Pacijenti je izvode samostalno što im daje veliku slobodu i bolji kvalitet života. Nažalost, naši pacijenti se češće odlučuju za hemodijalizu, iako je manje komforna, jer imaju strah od samostalnog izvođenja celog postupka. U svakom slučaju, ne postoji generalno najbolja metoda, ali postoji odgovarajuća metoda za određenog pacijenta u određenom trenutku. Lekar treba da posavetuje koja je metoda najpovoljnija, a pacijent da odluču šta mu odgovara. Ovo je veoma važno, jer jedino bolesnik koji prihvati lečenje u potpunosti, može da očekuje uspeh i dug život
Izvor: Novosti.rs
Foto: Erik Ogan / Flickr.com
