Izvor: B92, 14.Mar.2013, 15:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolesti bubrega su nova epidemija

Hronične bolesti bubrega počele su da se šire u svetu u razmerama epidemije, upozoreno je povodom Svetskog dana bubrega, koji je 14. marta obeležen i u Srbiji pod sloganom"Bubrezi za život: sprečite akutno oštećenje".

Cilj je pokretanje javno-zdravstvenih kampanja i informisanje stanovništva o važnosti bubrega za održavanje života, izjavio je državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Miloš Jeftović, na stručnoj konferenciji u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Milan Jovanović Batut".

Podsećajući da je Srbija "malo kaskala u oblasti donacije i transplantacije ovog organa", on je rekao da su preduzete intenzivne aktivnosti kako bi i naša zemlja postala deo Eurotransplant prostora.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog toka, kliničke slike i prognoze. Uzroci hroničnog oštećenja ovih organa su brojni, ali se smatra da je 70 odsto pacijenata prethodno bolovalo od dijabetesa ili povišenog krvog pritiska, istakla je pomoćnica direktora "Batuta" dr Jasmina Grozdanov.

Procenjuje se da širom sveta pet do deset odsto ljudi ima neki od poremećaja funkcije ili strukture bubrega, zbog čega ove bolesti ne spadaju u grupu masovnih, navedeno je na skupu.

S druge strane, najnoviji podaci zdravstvenih službi u svetu ukazuju na stalan rast broja pacijenata koji imaju neki znak ili simptom hronične bolesti bubrega, posebno u SAD, gde je njihov procenat od 1999. do 2004. povećan sa 10 na 13 odsto, rekao je dr Radomir Naumović sa Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije.

PROČITAJTE: Čuvajte bubrege - filtere zdravlja

Ističući da su dijabetes i povišeni krvi pritisak glavni uzročnici koji dovode do hroničnog oštećenja bubrega, on je dodao da većina bubrežnih bolesti ima dug period bez simptoma i otkriva se u poodmakloj fazi, zbog čega je njihovo blagovremeno otkrivanje i lečenje od suštinskog značaja.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, biohemijskim analizama krvi i redovnim merenjem krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežnih bolesti, rekla je pomoćnica ministra zdravlja dr Dubravka Šaranović Racić.

Predstavljajući Nacionalni program prevencije, lečenja, unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020, koji je počeo da se primenjuje od novembra 2011, ona je rekla da će iduće sedmice početi "edukacija edukatora" da se dijabetes otkrije što ranije u ordinaciji izabranog lekara.

Stručnjaci na skupu su podsetili da se najteži bolesnici, koji imaju dijagnozu terminalne bubrežne slabosti, kod nas leče nekom od tri metode za zamenu funkcije tog organa - hemodijalizom, peritoneumskom dijalizom i transplantacijom, pri čemu je lečenje hemodijalizom na godišnjem nivou u proseku gotovo četiri puta skuplje nego terapije za bolesnika sa presađenim bubregom.

Učesnici konferencije su izrazili nadu da će se uskoro skratiti lista čekanja za presađivanje bubrega, na kojoj je 658 osoba, nakon što je tokom 2012. urađeno 79 transplantacija, pri čemu je 47 bubrega uzeto je od umrlih davalaca.

Foto: FreeDigitalPhotos.net

Nastavak na B92...