Izvor: B92, 12.Mar.2018, 11:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolest koja ubije više od polovine obolelih

Bakterijska infekcija melioidoza podmuklo je oboljenje od kojeg u svetu svake godine stradaju hiljade ljudi. Naučnici upozoravaju da bi klimatske promene mogle da dovedu do širenja ove bolesti po čitavom svetu, a jedan lekar naročito se posvetio podizanju svesti o melioidozi.

Svakog jutra, 56-godišnji Prasart Songsorn ustajao je pre zore i odlazio na rad u polja pirinča, pre nego što jako tropsko sunce i sparina učine fizički napor skoro nemogućim.

Ovaj farmer, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji je ceo svoj život proveo na svom imanju u severoistočnom Tajlandu, radio je u blatu, bosih nogu. S obzirom na to da gumene čizme zadržavaju toplotu i vlagu, Songsorn nije hteo dodatno da pogoršava svoje muke.

Iako mu je u četrdesetim dijagnostikovan dijabetes, Songsorn je izgledao zdravo i nije bilo dana da propusti rad u polju. Kada su se u junu prošle godine pojavile poteškoće sa disanjem i visoka temperatura, pokušao je na nogama da dočeka ozdravljenje.

Ali Songsorn u jednom trenutku više nije mogao da stoji, pa se zaputio u lokalnu bolnicu, gde mu je dijagnostikovana bolest bubrega, kao posledica nelečenog dijabetesa. Njegovo stanje je u tom trenutku bilo toliko loše da je hitno prebačen na lečenje u grad Ubon Račatani, udaljen skoro dva sata vožnje.

Songsornova mlađa sestra Aron sumnjala je u dijagnozu.

"Ako ne može da diše, kako to da ima probleme sa bubrezima?", pitala se.

Ipak, Aron je verovala u to da će, ukoliko je reč o pogrešnoj dijagnozi, iskusniji lekari uskoro otkriti šta nije u redu.

Međutim, to se nije dogodilo.

Nakon što se mučio više od nedelju dana, Songsorn je preminuo.

Ono što Aron u to vreme nije znala jeste da je njen brat ima bakterijsku infekciju zvanu melioidoza. U pitanju je oboljenje koje uzrokuje gram negativna bakterija Burkholderia pseudomallei, koja se najčešće javlja u tropskim područjima. Reč je o bakteriji koja živi u zemlji i vodi, i koja se, kad padne kiša, podiže u vazduh u vidu aerosola, što znači da do infekcije može da dođe udisanjem.

Uprkos tome što je melioidoza jedan od vodećih uzroka zapaljenja pluća u Tajlandu, i što su, ispostaviće se kasnije, infekcije ovom bakterijom česte, mnogi stanovnici te zemlje nisu ni čuli za nju.

"Tek kada je Songsorn umro, dobili smo brošuru o merama zaštite protiv ove bakterije", rekao je njihov brat Sompurn.

"Melioidoza se toliko zanemaruje da je čak nema na spisku najzanemarivanijih tropskih bolesti Svetske zdravstvene organizacije", kaže doktor Direk Limaturotsakul, koji se od 2002. godine bavi istraživanjem ove bolesti.

Simptomi mogu drastično da variraju, čime se najčešće maskira pravo stanje. Zbog povišene temperature koju uzrokuje, bola u mišićima, apscesa i kašlja, doktor Direk naziva melioidozu "velikim imitatorom". Primera radi, ista bakterija kod jednog pacijenta može da prouzrokuje upalu pluća, kod drugog sepsu, a kod trećeg apsces u laktu.

Dijagnozu je teško postaviti jer ispitivanja, ako se uopšte posumnja na takvu vrstu infekcije, traju duže od nedelju dana, a pacijenti poput Songsorna najčešće nemaju toliko vremena.

Dijagnostikovanje melioidoze uključuje uzgajanje bakterije iz apscesa, urina, pljuvačke, krvi ili bilo kog drugog mesta na kojem bi, prema proceni lekara, mogla da se nađe bolest.

Tretman je prilično dug, uključuje dve do četiri nedelje primanja antibiotika ceftazidum intravenoznim putem, i tri do pet meseci oralnog uzimanja antibiotika.

Bakteriju je prvi put otkrio britanski hirurg Alfred Vitmor, koji je 1910. godine, radeći u Mjanmaru, primetio da u toj zemlji umire neobično veliki broj mladih ljudi. Zajedničko im je bilo to što su imali visoku telesnu temperaturu, što su bli neuhranjeni, i što su na svojim telima imali tragove uboda od injekcija opijuma.

Vitmor je u prvi mah pomislio da je uzrok bolesti opijum, ali brzina kojom su mladići umirali i pojava apscesa daleko od mesta u koja su ubrizgavane injekcije naterali su ga da još jednom razmisli o tom problemu.

Vitmor je odlučio da sprovede analizu, koja je pokazala prisustvo bakterije. Ona je u to vreme nazvana Bacillus pseudomallei, a lekari su ubrzo shvatili da je bez antibiotika malo šta moglo da se uradi. Što bi se pre počelo sa tretmanom, izgledi za preživljavanje bi se više povećavali, ali brzi tretman nije bila garancija da će pacijent preživeti. Nikome ni danas nije jasno zašto je situacija skoro ista 80 godina kasnije.

Bolest je zvanično nazvana melioidoza 1932. godine, a naučnici su ustanovili da bakterija koja je uzrokuje (1992. preimenovana u Burkholderia pseudomallei) živi u zemljištu i vodi širom jugoistočne Azije.

Kada je doktor Direk stigao u Ubon Račatani, gde je preminuo Songsorn, sve što je znao o melioidozi bilo je iz udžbenika.

Uprkos tome što je na raspolaganju imao antibiotike, pokazalo se da većina njih ne deluje. Gentamicin, koji se koristi za lečenje upale pluća i sepse, pokazao se kao neefikasan. Ako bi se kojim slučajem desilo da neki antibiotik deluje, pacijenti bi, dok stignu do bolnice, najčešće bili toliko bolesni da nije bilo dovoljno vremena da lek suzbije bakteriju.

"Te godine umrlo je više od polovine inficiranih ljudi. Bilo je kao da bacate novčić. Jednom glava, drugi put pismo", kaže Direk.

"Sto ljudi je izgubilo živote za samo godinu dana. Ako je samo na jednom mestu bilo toliko smrtnih slučajeva, kakva je tek situacia bila u celoj zemlji?", pitao se Direk.

Doktor se uskoro suočio sa naročitim problemom na Tajlandu - načinom registrovanja epidemija ili novih opasnih bolesti. Naime, još od vremena nakon Drugog svetskog rata, epidemije kolere prijavljivale su se telefonom. Sve što je bilo potrebno jeste nazvati Ministarstvo zdravlja, koje bi poslalo ekipu stručnjaka na teren da utvrdi kakvo je stanje.

U narednih nekoliko decenija, Ministarstvo je na listu, osim kolere, dodalo još 77 opasnih bolesti, ali je sistem prijavljivanja epidemija ostao isti. U velikim bolnicama sa po 1.000 kreveta, kroz koje godišnje prođe oko 200.000 pacijenata, danas je i dalje samo jedna osoba zadužena za prijavljivanje svih problematičnih slučajeva.

Direk je shvatio da je upao u začarani krug - bez dovoljne količine raspoloživih podataka vlasti nisu želele da izdvajaju novčana sredstva za rešavanje problema, dok on bez finansijskih sredstava nije mogao da dokaže da je u zemlji prisutna bolest koja zahteva hitnu akciju.

Veliki broj pacijenata tako danas još ne zna za melioidozu, lekari ne mogu da postave dijagnozu dovoljno brzo, a vlasti ne žele da izdvoje novac za rešavanje nečega za šta nema dovoljno dokaza.

Još jedan veliki problem predstavljaju i dva faktora koja su u međuvremenu počela da utiču na širenje ove infektivne bolesti u svetu - klimatske promene i dijabetes.

Klimatske promene dovele su do ekstremnijih vremenskih uslova, koji podižu u vazduh sve više bakterija, tako da se područja na planeti na kojima bi mogla da buja melioidoza sve više šire.

Dejstvo klimatskih promena već se oseća u Australiji, gde od melioidoze umre 10 do 20 odsto pacijenata. Bolest koja se nekada vezivala isključivo za jugoistočnu Aziju danas je zastupljena i u Indiji i Kini, a slučajevi melioidoze zabeleženi su i širom Afrike, i u Brazilu. Lekare naročito brine činjenica da oboleli pacijenti nisu putnici koji su bili na odmoru, već osobe koje su bakteriju pokupile iz svog dvorišta.

Zabrinjavajuća je i stopa smrtnosti, koja je prema rečima doktora Patrika Harisa, u poređenju sa drugim tropskim infektivnim bolestima - astronomska. Primera radi, mortalitet od malarije iznosi 0,2 odsto, od denge jedan odsto (u težim slučajevima procenat je nešto viši), od Šagasove bolesti manje od 5 odsto, od leptospiroze 5-10 odsto.

U međuvremenu, Direk i dalje čini sve što je u njegovoj moći da ubedi tajlandsku vladu da obrati pažnju na melioidozu.

Osim nedostatka vremena i raspoloživih sredstava koji mu pričinjavaju problem, gde god je otišao, Direk je nailazio na neku vrstu otpora. Nadležni su smatrali da ne bi bilo dobro dizati paniku, da podaci nisu od dovoljno velikog značaja...

Ovaj lekar je sa svojim timom počeo da radi i na stvaranju kompjuterskog modela koji procenjuje stvaran procenat zastupljenosti bolesti. Godine 2016, Direk je objavio i rezultate prve ikada sprovedene studije o zastupljenosti melioidoze, a brojevi su bili mnogo veći nego što je bilo ko očekivao.

Na globalnom nivou, svake godine od melioidoze u proseku oboli 165.000 ljudi, od čega umre oko 89.000. U gradu Ubon Račatani, gde je stopa zastupljenosti ove bolesti devedesetih godina iznosila 4,4 slučajeva na 100.000 ljudi, zahvaljujući preciznijoj evidenciji pokazalo se da je 2016. obolela 21. osoba, što je skoro pet puta veća stopa. Iako ovaj broj nije konačan, Direk se nada da će njegovi napori podstaći dalja istraživanja.

Ipak, njegova bitka još nije završena, i ko zna kada će biti.

“Morate stalno da gurate. Ako prestanete, i samo nestanete, niko više neće gurati. Ne možete da se nadate da će neko drugi raditi taj posao umesto vas", zaključio je.

Nastavak na B92...