Izvor: B92, 30.Jun.2010, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boja otkriva Alchajmerovu bolest
Otkako je nemački doktor Alojz Alchajmer opisao bolest koja je po njemu dobila ime, postojao je samo jedan način da se zasigurno zna da li pacijent boluje od nje. Posle smrti, patolog bi na mozgu uočio crne pločice, naslage proteina, poznate kao plak. Ako njih nema, bolesnik nema „Alchajmera”. Lekari nažalost nisu imali način da kod živih pacijenata utvrde da li plak postoji ili ne.
Američka kompanija Avid sada je napravila radioaktivnu boju pomoću koje se plak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vidi na skeneru. Ona se u jednoj studiji pokazala kao veoma uspešna, ali američka Agencija za hranu i lekove (FDA) tek treba da je odobri za upotrebu. Slična boja koja je pre desetak godina napravljena na univerzitetu Pitsburgu nije bila praktična za širu primenu.
Ovo značajno otkriće, koje će doktorima omogućiti da na pouzdan način postave dijagnozu bolesti kod pacijenata sa problemima sa pamćenjem, biće predstavljeno na međunarodnom sastanku Udruženja za Alchajmerovu bolest koji se održava na Havajima 11 jula, piše „Njujork tajms".
Skener mozga na kojem se plak pokazuje mogao bi da da odgovore na neka osnovna pitanja – ko je oboleo ili počinje da oboleva, da li se bolest ikada usporava ili leči sama od sebe i da li je uopšte plak glavni krivac za odumiranje moždanih ćelija kao što se veruje.
Naučnici će takođe imati priliku da saznaju da li lekovi usporavaju ili zaustavljaju bolest i to će na dramatičan način promeniti sva postojeća mišljenja o Alchajmerovoj bolesti, kaže za „Njujork tajms” dr Majkl Vajner sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, koji upravlja federalnim projektom o Alchajmerovoj bolesti, ali nije učestvovao u studiji.
Još uvek ne postoji terapija kojom bi se zaustavio ili usporio napredak ove bolesti, ali svaka velika farmaceutska kompanija ima nove eksperimentalne lekove za koje se nada da će imati efekta, posebno ako se na vreme krene s terapijom.
Nema stručne saglasnosti ni oko pitanja ko treba da pije lekove i ko stvarno boluje od Alchajmerove bolesti. I u najboljim zdravstvenim centrima doktori često greše. Dvadeset odsto ljudi sa demencijom (gubitkom pamćenja i intelektualnih funkcija), kojima je postavljena dijagnoza Alchajmerove bolesti, zapravo je nisu ni imali, jer autopsija nije otkrila postojanje karakterističnih proteinskih naslaga. Polovina onih sa blagim gubitkom pamćenja, za koje se mislilo da su na putu da obole, nisu dobili „Alchajmera”. Pošto je stopa loše postavljene dijagnoze tako visoka, neki pacijenti kojima se pogrešno kaže da boluju od „Alchajmera” ne dobijaju adekvatnu terapiju za stanja koja im zapravo izazivaju probleme sa pamćenjem kao što su depresija, nizak nivo hormona štitaste žlezde ili neželjena dejstva lekova.
Avidov tim je napravio boju koja se u mozgu „lepi" za plak i uočava na PET skeneru, ali tehnologija i sama radioaktivna boja su bile toliko nove da su morale da prođu kroz rigorozne kontrole. Studija je obavljena u stacionarima na neizlečivim bolesnicima kojima je najpre urađen skener, a posle smrti autopsija da bi se videlo da li će patolog pronaći isto što je lekar uočio na snimku. Postojao je strah da smrtno bolesni ljudi neće pristati da ih snimaju samo da bi pomogli naučnom istraživanju, ali ispostavilo se da su i oni i porodice bili spremni na to, pa čak i zahvalni. Studija je završena posle 35 pacijenata, a kompletni rezultati biće predstavljeni na skupu u Honoluluu.
Izvor: J. J. K., Politika.rs
