Izvor: B92, 21.Mar.2012, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bobičasto voće čuva mozak
Jabuka na dan je dobra za zdravlje, međutim za bobičasto voće je sada i naučno dokazano da je dobro za mozak.
- Bobičasto voće sadrži visok nivo antioksidanta, poznatih kao potentni antocijanini – klasa flavonoida koja je odgovorna za svetle boje bobica. Antioksidanti se bore protiv slobodnih radikala, molekula koji oštećuju ćelije i doprinose procesu starenja.
- Fitohemikalije u bobbicama sprečavaju smetnje vezane za starenje poput homeostaze kalcijuma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u mozgu.
- Brojne studije su pokazale da konzumiranje bobičastog voća ima protivupalno dejstvo koje ublažava faktore rizika za degeneraciju moždanih ćelija.
- Konzumacija borovnica dokazano poboljšava memoriju i učenje kod starijih osoba sa blagim kognitivnim ošećenjem.
- Bobice menjaju način komunikacije moždanih neurona, što može sprečiti upalu koja uzrokuje oštećenje ćelija.
Bilo da ste ljubitelj jagoda, malina, borovnica ili drugog bobičastog voća – ono vam pomaže da sačuvate memoriju i zdravlje mozga – tvrdi nova studija.
Ljudi žive sve duže, a sa dužim životnim vekom dolaze i potencijalni zdravstveni problemi. Iako je utvrđeno koje namirnice imaju pozitivan uticaj na zdravlje, kako ljudi stare ipak se neka hrana izdvaja kao najbolja za očuvanje zdravlja kod starijih osoba i očuvanja zdravog mozga.
Bobičasto voće je prvo na listi jer je bogato "fitohemikalijama koje imaju antioksidantno i protivupalno dejstvo na mozak,” tvrde istraživači.
Svaka vrsta bobice poseduje drugu vrstu fitohemikalija, što znači da pozitivni efekti ovih voćki opslužuju širok spektar mozga.
Pored čuvanja zdravlja mozga bobičasto voće ima i brojne druge zdravstvene beneficije. Borovnice, na primer, usporavaju rast dojke kod miša, pomažu kod mršavljenja i štite od kolitisa.
Za jagode stručnjaci smatraju da pomažu kod raka jednjaka i da smanjuju hroničnu upalu, dok maline sprečavaju nekoliko različitih vrsta raka.
Za sada naučnici imaju samo delimičnu sliku o mogućim dobrobitima vezanim za fitohemikalije u bobicama. Oni smatraju da je potrebno identifikovati dostupnost jedinjenja u bobicama i njihove aktivnosti u mozgu.
Oni takođe napominju da "nije jasno da li će konzumacija različitog bobičastog voća biti korisnija od konzumacije samo jednog.”
Časopis "Journal of Agricultural and Food Chemistry" navodi da bobičasto voće svoju pozitivnu ulogu ostvaruje na nekoliko načina - zbog velikih količina antioksidansa sprečava oštećenje ćelija mozga uzrokovano slobodnim radikalima, menja način prenosa informacija između nervnih ćelija, čime se sprečava upala koja može oštetiti nervne ćelije.
S obzirom na potencijal ovih voćki kod čuvanja zdravlja mozga i memorije i činjenice da su tako ukusne, zašto bi iko želeo da jede samo jednu vrstu?
