Izvor: Studnel.com, 11.Dec.2015, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bipolarni poremećaj
Kada je osoba depresivna, ona se oseća tužno i beznadežno, gubi interes i ne uživa u većini aktivnosti u kojima uživaju druge osobe. Kada se raspoloženje promeni u suprotnom smeru, osoba se oseća euforično i puna je energije. Promene raspoloženja mogu se javiti nekoliko puta godišnje ili nekoliko puta na dan. Ovaj poremećaj je udružen sa povećanim rizikom za samoubistvo, kao i sa sklonošću ka zloupotrebi alkohola, psihoaktivnih supstanci, a povezan >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << je sa značajnom redukcijom kvaliteta života i ekonomskim posledicama.
Otprilike jedna osoba na svakih sto odraslih ima bipolarni poremećaj u nekom trenutku u životu. Simptomi najčešće počinju za vreme ili nakon perioda puberteta. Muškarci i žene su podjednako pogođeni. Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i jedinstven način. Simptomi mogu da budu veoma izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca. Bipolarni poremećaj je razarajuća bolest koja se teško može prevazići bez medicinskog tretmana.
Foto: www.writeopinions.com
Bipolarni napadi imaju maničnu i depresivnu fazu. Manična ili rana faza (hipomanija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti, mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć. Ova faza obično rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije koja obično sledi. U fazi depresije znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim delom vremena, i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja.
Dijagnoza se teško postavlja jer, kao i kod depresije, ne postoji laboratorijski test, rendgenski snimak ili snimak mozga koji može da identifikuje poremećaj. Umesto toga, pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja i tako se dolazi do dijagnoze. Važno je da pacijent bude iskren u davanju informacija lekaru. Priznavanje seksualnih indiskretnosti, loših izbora na poslu, zloupotrebe droga kao što je kokain može da bude neprijatno, ali je važno za uspostavljanje dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se poremećaj lakše prepoznao.
Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (stabilizatori raspoloženja, antidepresivi, antipsihotici, anksiolitici) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje. Psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.
Izvori: www.spe.org.rs, www.psihoterapija.org.rs.
depresijapsihoterapijabipolarni poremecajmanija
