Izvor: B92, 27.Feb.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biomehanikom do zdravlja
Ortopedija – lečenje komplikovanih preloma, njihova stabilizacija, kao i lečenje raznih vrsta deformiteta kostiju, najefikasnije cirkularnim aparatom po Ilizarovu.
Savremeno lečenje preloma i ugradnja veštačkih zglobova je klasika ortopedije i traumatologije. Rekonstruktivna ortopedija je najviše napredovala, mnogo toga je urađeno i u arto-plastičnoj hirurgiji gde se zamenjuju zglobovi a sve uspešnije se leče i urođene ortopedske anomalije. A kada je reč o traumatologij >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u tom segmentu su se promenili načini fiksacije preloma, kao i sama filozofija u lečenju preloma. Više nije bitno samo da kod preloma sve mora da bude „pod konac“, već je bitna funkcija i što ranije opterećenje ekstremiteta, oporavak i brzina osposobljavanja pokreta budu što kraći.
Eto, recimo, vozač motora Valentino Rosi je polomio nogu, a već posle nekoliko nedelja ponovo je vozio trku. To je primaran cilj u društvu koje traži da neko stalno radi i ispunjava svoje zadatke.
Dr Ivica Lalić se afirmisao na Novosadskoj Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, lečenjem komplikovanih preloma, njihovom stabilizacijom cirkularnim aparatom po Ilizarovu, kao i lečenjem raznih vrsta deformiteta kostiju, pa smo ga zamolili za razgovor na temu savremenih dostignuća u ortopediji i traumatologiji.
Na koje načine se u ortopedskoj hirurgiji i traumatologiji tretiraju različite vrste preloma?
- Cilj lečenja preloma bio bi da se što pre postignu uslovi za zarastanje i uspostavljanje anatomsko-funkcionalnih karakteristika povređenog ekstremiteta približno onim koje je imao i pre povređivanja, bez rizika od nastanka ranih i kasnih komplikacija. Postići i ostvariti ovakav cilj, neophodno je da odgovarajuće lečenje započne što ranije, ukoliko to uslovi omogućavaju i na samom mestu nastanka preloma, da se odvija tokom transporta i da se definitivno zbrine u bolničkim uslovima. U ortopedskoj hirurgiji i traumatologiji koriste se neoperativne i operativne tehnike lečenja u zavisnosti od tipa preloma, postojanja višekomadnih preloma sa razmimoilaženjem fragmenata, opsežnosti povređivanja, opšteg stanja pacijenta, godina starosti, pratećih lokalnih i opštih oboljenja. Neoperativno lečenje podrazumeva jedan od oblika zatvorene repozicije te postavljanje jednog od sredstava za održavanje postignute repozicije do srastanja preloma. U upotrebi su: gipsana imobilizacija, trakcija. Od operatvnih metoda koristimo: žice, šrafove, ploče, klinove, spoljašnje fiksatore i aparat po Ilizarovu.
Kada primenjujete Ilizarov aparat-kružni fiksator u ortopediji i traumatologiji, iz kojih se delova sastoji, kakvih je funkcija, po kojim principima funkcioniše i u čemu se sve razlikuje od ostalih metoda lečenja u ortopedskoj hirurgiji i traumatologi?
Upotreba aparata po Ilizarovu zasnovana je na činjenici da u procesu stvaranja nove kosti vodeću ulogu imaju dva faktora: stabilna fiksacija ulomaka i uspostavljanje normalne ishrane kostiju. U osnovi transosealne osteosinteze Ilizarov aparatom koristi se dejstvo distrakcije (razmicanja) i kompresije (sabijanja). Ilizarov je 1963 god. opisao aktiviranje stvaranja nove kosti pod dejstvom distrakcije koštanih ulomaka tako da koštano tkivo stvoreno u uslovima distrakcije, koje popunjava dijastazu (pukotinu između kostiju), na kraju poprima strukturu i mehanička svojstva matične kosti. Kriterijumi koje je on predložio su: stabilna fiksacija, očuvanje osteogenih tkiva i njihove vaskularizacije, obezbeđivanje statičko-dinamičkog opterećenja ekstremiteta. Sa druge strane kompresija ne stimuliše proces regeneracije, već predstavlja jedno od sredstava za potpunu i postojanu nepokretnost ulomaka čime se omogućava da stvaranje nove spongiozne i kompaktne kosti protiče mimo vezivno-hrskavičavog stadijuma. U komponente aparata po Ilizarovu spadaju: igle, obruči, poluobruči, likovi, iglodržači, distanceri, ploče, pločice, podupirači, spojnice sa navojima, burence, podloške, šrafovi, navrtci i osnovni instrumenti za postavljanje aparata. Znači, u traumatologiji aparat po Ilizarovu koristi se za lečenje najkomplikovanijih zatvorenih i otvorenih preloma, kada drugi načini lečenja (pločama, zavrtnjima i klinovima) to nije moguće. To uopšte neznači da se ovaj aparat ne može koristiti u lečenju prostijih vrsta otvorenih i zatvorenih preloma. U ortopedskoj hirurgiji ovaj aparat se koristi u lečenju raznih deformiteta ekstremiteta (skraćenja, ugaonih deformiteta, lažnih zglobova, inficiranih zapaljenja kostiju, defekata koštanog tkiva, itd.). Ovaj aparat se ne primenjuje kod: dece mlađe od 5 godina, masivnih upalnih procesa mekog tkiva ekstremiteta, kod psihičkih poremećaja pacijenta, nekritičnog odnosa pacijenta prema svom stanju.
Ima li novosadska Klinika za ortopediju i traumatologiju savremene hirurške sale sa pratećom opremom, tipa savremenog digitalnog rentgen aparata i ortopedskog stola koji je radiotransparentan da bi rentgenski zraci prolatili kroz njega čime bi bio olakšan rad ortopedskog hirirga-traumatologa.
Naravno da ima. Svaka savremeno opremljena hirurška sala za tretman ortopedskih i traumatoloških pacijenata u mnogome olakšava rad hirurga ukoliko poseduje svu prateću opremu, u koju spadaju i ortopedski sto koji omogućava kako ortopedsku repoziciju pre samog operativnog zahvata tako i adekvatan položaj pacijenta prilikom samog toka operacije. Savremeni rentgen aparat je i sastavno oruđe za rad hirurga prilikom mnogih operativnoh zahvata kojim se prati tok operacije i proverava uspešnost operativne repozicije preloma jednom od operativnih metoda.
Jedan od ciljeva u traumatologiji je i ubrzavanje prirodnog zarastanja preloma. Koliko su klinička istraživanja i saznanja odmakla u pronalaženju i primeni nekih novih medicinskih metoda tipa injekcija ćelija za regeneraciju, hemijskih visokomolekularnih jedinjenja-polimera i elektrostimulacije.
Ilizarov je dokazao da je uticaj opštih faktora organizma na tok obnavljanja kosti kod usporenog zarastanja prilično preuveličan i da glavnu ulogu tokom procesa obnavljanja ima isharana delova kostiju koji se obnavljaju, te obezbeđeni povoljni mehanički uslovi za zarastanje. Kompresijom se omogućava kontrolisana fiksacija kostiju pri kojoj se postiže dinamička ravnoteža između sila koje utiču na stvaranje stabilnosti ulomaka i sila koje izazivaju pomeranje. Takođe ubrzava i lokalno snabdevanje krvlju koja pogoduje novom stvaranju koštanog tkiva. Kliničko-eksperimentalna ispitivanja Ilizarova i njegovih studenata dokazala su da se u uslovima razmicanja obnavljanje ne usporava nego se naprotiv aktivira. Upotreba matičnih čelija za obnavljanje, polimera i elektrostimulacije u mnogome doprinose procesu stvaranja nove kosti, potpomažu procese obnavljanja i zarastanja, dok sama elektrostimulacija dovodi do lokalnog povećanja toplote i širenja krvnih sudova čime se pospešuje ishrana samih prelomljenih krajeva kostiju i poboljšava cirkulacija. Svake godine medicina napreduje i uvek se dolazi do nekih novih saznanja i otkrivaju nova jedinjenja na molekularnom i ne molekularnom nivou koja ne samo da mogu da pospeše uslove sa saniranje preloma već mogu da se koriste i za nadomeštanje defekata kostiju i potencijalno zamene koštane banke koje su još uvek u upotrebi. Potrebno je reći da se primenom transosealne osteosinteze aparatom po Ilizarovu u lečenju koštanih defekata netrebaju koristiti nikakvi polimeri, koštane nadoknade (prirodne ili veštačke) jer je aparat zasnovan na principu stvaranja nove kosti od sopstvene kosti te samim tim i popunu postojećeg defekta.
Oporavak preloma kostiju je ponekad bolan i dug proces. Kakva su vaša iskustva? Kad i u kojim slučajevima je oporavak brz i uspešan, a kad težak i komplikovan i da li se desi da neke kosti nikada i ne zarastu-od čega sve to zavisi?
Zarastanje preloma je složen proces obnavljanja koji se završava stvaranjem nove kosti. Svako lečenje je uspešno ukoliko se postigne solidno zarastanje i uspostavi anatomska struktura i funkcija povređenog ekstremiteta približna onoj pre povrede. Da bi lečenje bilo uspešno neophodno je da započne što pre i da se obezbede povoljni mehanički uslovi za zarastanje i ishrana prelomljenih krajeva zbog čega se mi i opredeljujemo za primenu Ilizarov aparata koji nam to i omogućava. Prednosti primene aparata po Ilizarovu su: dobro vraćanje ulomaka u pređašnju poziciju i njihovo stabilno održavanje, mogućnost manipulacije rada sa ulomcima preko igala aparata, izbegavanje većih hirurških rezova, mniimalan gubitak krvi i minimalalno zadržavanje metala u kostima. Na uspešnost lečenja utiču i : opšte stanje organizma, pridružene povrede, stanje kostiju, starost pacijenta i prateće rane i kasne komplikacije. U malom procentu slučajeva desi se da neke kosti loše ili uopšte ne zarastu. I u takvim slučajevima koristimo ovaj aparat, ispravljajući loše srasle i ubrzavamo zarastanje nesraslih preloma.
Da li je budućnost rekonstruktivne ortopedske hirurgije i traumatologije uz asistenciju mikrohirurgije na osnovu dosadašnjih iskustava i sa primenom matičnih ćelija u rekonstrukciji nedostatka dela ekstremiteta.
Od 2003. godine, na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Kliničkog centra Vojvodine, uspešno se bavimo lečenjem različitih tipova deformiteta primenom metode transosealne osteosinteze Ilizarov aparatom. Naravno da je za svaki uspešan tretman neophodna saradnja ortopedskog, plastičnog i vaskularnog hirurga, a svaka dosadašnja i nova dostignuća na nivou polimera, matičnih ćelija i mikrohirurgije u mnogome doprinose procese zarastanja i obnavljanja te uspostavljanja adekvatne anatomsko-funkcionalne osnove povređenih ekstremiteta najbliže onoj koju su imali i pre same povrede. Primenom aparata po Ilizarovu sa velikim uspehom se bavimo i lečenjem nesraslih i loše sraslih preloma uz minimalan rizik od nastanka komplikacija, te ranom pokretljivošću pacijenta u najkraćem mogućem vremenu koje je potrebno za zarastanje. Kod traumatskog nedostatka dela ekstremiteta (giljotinske amputacije šake, podlaktice, stopala itd.), ako je amputirani deo vitalan možemo ga u saradnji sa plastičnim i vaskularnim hirurzima rekonstruisati. Veliki broj radova i učešća na domaćim i međunarodnim kongresima gde smo izložili odlične koštane i funkcionalne rezultate primenom ove metode govori u prilog dobrog i kavlitetnog odabira načina lečenja ovakvih pacijenata.
Šta je ključ za napredovanje ove oblasti hirurgije u Srbiji?
Svakako da zainteresovanost za ovu granu medicine, a posebno za ovu metodu koja nije ni malo laka, predstavlja osnov. Ulaganje u materijalna sredstva rada i aparaturu takođe je jedan od značajnih faktora. Stalno praćenje inovacija kao i razmena iskustava sa drugim ortopedskim hirurzima koji se bave ovom metodom, u našoj zemlji i inostranstvu, predstavljaju veliki doprinos.
