Izvor: B92, 09.Nov.2011, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez straha od slušnog aparata
Skoro svaka treća osoba starija od 60 godina otežano čuje, kod populacije starije od 75 godina već svaka druga.
Prema rečima Herviga Svobode, iz bolnice Hicing u Beču, počevši od 50. godine česta je pojava oslabljenog sluha pri visokim tonovima.
Međutim, loš sluh ne znači samo da tiše čujemo, nego i tuplje. Slično kao na pokvarenom radiju tonovi šušte, zvuci preklapaju jedni druge.
„Naše unutrašnje uho sa svojih 16.000 čulnih ćelija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima i funkciju da isfiltrira važne zvuke i samo njih da pojača", objašnjava Svodoba. Dlačice deluju kao malo antene koje skupljaju zvuke i selektuju ih. Slušni aparati mogu tu funkciju po potrebi da pojačaju.
„Aparati su u današnje vreme veoma mali i zaista dobri. Radi optimalnog zbrinjavanja trebalo bi da usko sarađuju ORL, akustičari za slušne aparate kao i pacijent.
Prvi znak oštećenja sluha je šuštanje u ušima. Partneri i prijatelji primećuju otežani sluh po stalnim ponovnim pitanjima, glasnom televizoru ili otežanoj komunikaciji u glasnim prostorijama ili putem telefona.
Mnogi oboleli se povlače u sebe i često se pogrešno etiketiraju da su depresivni. Najbolje je da se tema suptilno pomene. Što pre se osoba koja otežano čuje odluči za slušni aparat, utoliko uspešnije će se sanirati oštećenje sluha.
