Izvor: S media, 31.Okt.2010, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bes je okej
Onaj ko se nikada ne ljuti u stvari ne zna da se brani, ali moramo da naučimo kako da se ljutimo, objašnjava psiholog Nevena Lovrinčević, autorka nove knjige „Naučite da se ljutite”
Kretenu jedan glupi, sve moraš da upropastiš!
Da li je u redu da se u naletu besa izderete na partnera, dete i kolegu, ili biste zbog ove rečenice morali da se postidite i molite za oproštaj?
Emocija koja vas natera da izgubite kontrolu, ljutnja, nije loša sama po >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sebi, objašnjava psiholog Nevena Lovrinčević koja se ovom temom, posebno u odnosima između dece i roditelja, bavi u upravo objavljenoj knjizi „Naučite da se ljutite” u izdanju „Kreativnog centra”.
– Ljutnja se javlja kada je čovek osujećen i njena poruka je: promeni ponašanje, ili teško tebi! Ova emocija pokazuje da nam smeta nečije ponašanje i zato je veoma važno da je ispoljimo. Ako ćutimo, taj neko neće znati da treba nešto da promeni – objašnjava naša sagovornica
Onaj ko se nikada ne ljuti, dodaje Nevena Lovrinčević, ne zna da se brani a ne čini nikakvu uslugu ni drugima, posebno ne deci, koja onda ne shvataju da ne smeju da bacaju stvari po sobi, lome igračke ili se deru nasred supermarketa. Neki se ponose time što im nikada nije pregoreo fitilj, ali takvi ljudi su obično skloni pasivnoj agresiji.
– Oni se služe ciničnim komentarima tipa „E, al’ si me obradovao”, „Baš lepo”. Umesto da, pa i povišenim tonom, kaže šta joj smeta, osoba sklona pasivnoj agresiji izbegava partnera i ne pokazuje osećanja, a na poslu kasni, probija rokove i ne poštuje nijedan dogovor. Tako se šalju nejasne, dvosmislene poruke koje zbunjuju okolinu.
Zašto su mnogi od nas tako zbunjeni i ne znaju da li je ljutnja društveno prihvatljiva?
– To potiče iz detinjstva. Roditelji radije prihvataju da im je dete tužno, nego besno jer ljutnju doživljavaju kao napad na sebe. Zato se i kasnije u životu ljutnja često maskira u tugu iako u osnovi čovek nije tužan, već besan.
Međutim, iako je loše kad neko ne pokazuje ovo osećanje, još je gore ako ga ispoljava nasiljem. Ma koliko da vas dete iznervira, ne smete da ga istučete, kaže Lovrinčevićeva.
– Batine jednostavno nisu delotvorne. One će uplašiti dete, ali će ga i naterati da se skriva od vas i krije prave želje.
Ništa nije efikasnije ni vređati mališana, zaposlenog ili nekog u saobraćaju jer izrazima „glupane” ili „kokoško” i nećete baš stvoriti zdravu osnovu za rešavanje sukoba.
– Jedini pravi način da ispoljite bes jeste da odmah, jasno i direktno kažete šta vas ljuti. Povišeni ton nije problem sve dok se ne vređa dostojanstvo drugih.
Bolje je govoriti o sebi (Mene strašno ljuti kad moram da radim i tvoj posao), nego o drugome (Ti ništa ne radiš). Više ćete postići ako napadate situaciju (Jako mi smeta što isključiš telefon pa ja ne znam gde si), nego osobu (Idiote jedan, nisam mogla da te dobijem cele noći) jer se kritika ne tumači kao napad.
– Ljutnja se može i ublažiti – izbrojte do tri, idite u drugu sobu, duboko udahnite. Na duže staze pomažu relaksacija, meditacija, introspekcija, molitva.
Od neizmerne važnosti je da naučimo kako da se ljutimo, a ne da pucamo svaki put kad nam se nešto ne sviđa, zaključuje Nevena Lovrinčević. Ona podseća na Danijela Golemana koji je u „Emocionalnoj inteligenciji” objasnio da će pre umreti onaj ko je sklon besu nego onaj ko puši, boluje od povišenog krvnog pritiska i visokog holesterola.
----------------------------------------------
Dve decenije rada sa omladinom
Nevena Lovrinčević je za vreme 20-godišnje kliničke prakse radila posebno sa decom i mladima, baveći se, pre svega, psihodijagnostikom, poremećajima spavanja i prevencijom emocionalnih i poremećaja ponašanja. Objavila je knjige „Naučite dete da spava”, „Klopke za roditelje” i „Disciplina bez batina”. Vodi onlajn savetovalište za roditelje na sajtu nevena-lovrincevic.com. Promocija njene nove knjige „Naučite da se ljutite” biće održana na Sajmu knjiga u Beogradu 30. oktobra na štandu „Kreativnog centra”.
----------------------------------------------
Poželjno i nepoželjno ponašanje u naletu besa:
Nepoželjno: Kakav si ti sebičnjak!
Poželjno: Nije lepo što si sam pojeo bombone!
Nepoželjno: Kakva si ti lenčuga!
Poželjno: Značilo bi mi kada bi dolazio na vreme na posao!
Nepoželjno: Imbecilu, ponovo si zakasnio!
Poželjno: Strašno se ljutim što uvek kasniš!
Nepoželjno: Baš lepo ponašanje!
Poželjno: Hoću da odmah prestaneš da trčiš!
