Izvor: B92, 08.Jun.2017, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakterije ili mi? "Čovečanstvo je na izmaku snaga"
Antibiotska rezistencija, ili “kraj moderne medicine” kako je neki stručnjaci nazivaju, mogla bi u potpunosti da promeni način na koji funkcioniše savremena medicina, piše BBC.
“Svet se kreće ka post-antibiotskoj eri, u kojoj će infekcije opet ubijati ljude. Ukoliko se trenutni trend nastavi, sofisticirani izumi u medicini, poput transplantacije organa, zamene zglobova, hemoterapije i brige o prevremeno rođenoj deci će postati još rizičniji poduhvati. To znači da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi otpornost na antibiotike čak mogla da označi kraj medicine kakvu poznajemo”, rekla je generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije na skupu Ujedinjenih nacija u aprilu prošle godine.
Margaret Čan je želela da upozori na jednu od najvećih pretnji današnjice – izuzetno veliki broj infekcija protiv kojih postojeći tretmani antibioticima nemaju nikakve šanse.
Štaviše, problem je toliko veliki, da bi uskoro moglo da se dogodi da nijedan antibiotik ne bude delotvoran.
“Zamislite da se vratimo u vreme u kojem bi čak i najmanja povreda, poput obične posekotine, mogla da dovede do smrtnog ishoda. Upravo do toga bi mogla da dovede otpornost na antibiotike”, kaže doktor Dejvid Vajs, direktor Centra za antibiotsku rezistenciju na Emori Univerzitetu.
Uprkos tome što na rešenju problema radi veliki broj svetskih vlada, organizacija i pojedinaca, on je vrlo složen i široko rasprostranjen, što otežava borbu čovečansva protiv bakterija. A zahvaljujući samoj prirodi ovih mikroorganizama i načinu na koji funkcionišu, svet nikada neće potpuno umaći antibiotskoj rezistenciji.
Zamislite da ste se zarazili Stafilokokom. Ova bakterija u prošlosti se lako tretirala penicilinom. Ali, danas postoje velike šanse da ste zaraženi jednim od sojeva otpornih na dejstvo antibiotika (MRSA), koji čine čak 90 odsto svih Stafilokoka.
Kada ljudi koriste antibiotike u borbi protiv bakterija, bakterije ponekad na njih odgovaraju spontanom mutacijom svojih gena, zahvaljujući čemu antibiotici ne mogu da ih ubiju. Te bakterije zatim razmnožavanjem međusobno razmenjuju mutirane gene, a najveći problem je što uopšte ne moraju da budu u pitanju isti sojevi, odnosno da bakterije budu genetski slične.
U našim telima i telima životinja nalaze milijarde različitih vrsta bakterija koje stupaju u međusobnu interakciju. Što dodatno otežava situaciju. To znači da, ako ste bar jednom u životu uzimali antibiotik, postoje šanse da u sebi nosite mutirane sojeve bakterija.
A što češće koristimo antibiotike, to više rastu šanse da će bakterije razviti otpornost.
Prema procenam stručnjaka, antibiotska otpornost uzrok je oko 23.000 smrtnih slučajeva samo na teritoriji SAD. Infekcija bakterijom Clostridium difficile otpornom na antibiotike pogodi oko 500.000 ljudi, što godišnje dovede do 15.000 smrtnih slučajeva.
S obzirom na postojanje velikog broja neprijavljenih slučajeva, ovaj broj bi mogao da bude još veći.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se u svetu oko 480.000 ljudi godišnje inficira bakterijama tuberkuloze otpornim na antibiotike, a slučajevi otpornosti na antibiotike zabeleženi su i u slučajevima infekcije HIV-om, gonorejom, malarijom, E. coli, kao i kod različitih tipova infekcija urinarnog trakta…
Ukoliko ne budemo uspeli da rešimo problem, do 2050. godine bi antibiotska rezistentnost mogla da odnosi 10 miliona života godišnje.
Vrlo jednostavno – ljudi su drastično preterali sa upotrebom antibiotika.
Ne samo da su brojni lekari širom sveta decenijama propisivali antibiotike svakom pacijentu koji to zatraži, već smo godinama tretirali životinje koje jedemo ogromnom količinom antibiotika.
Ova grupa lekova nije se davala stoci samo da bi je izlečila, već i da bi pospešila rast tih životinja.
Čak i da u sebe nismo uneli antibiotike tim putem, svakako smo dospevali u kontakt sa otpornim sojevima bakterija koji su se formirali u telima životinja.
Da bi se to dogodilo, potrebno je prvo da ceo svet prepozna postojanje problema i počne da učestvuje u njegovom rešavanju. Najmanje što svaka zemlja za početak može da učini, jeste da smanji potrošnju antibiotika.
Kada bolnice i lekari budu uspeli da uspostave kontrolu nad upotrebom antibiotika, na red dolazi i ograničenje upotrebe ovih vrsta lekova u sferi poljoprivrede.
Trenutno se testiraju i neke netradicionalne metode, poput dijagnostičkih testova kojima je moguće otkriti prisustvo otpornih sojeva bakterija. Praćenje njihovog širenja takođe je vrlo bitno.
Jedno od rešenja mogla bi da bude i proizvodnja novih vrsta antibiotika, ali su male šanse da se to dogodi, s obzirom na to da zbog neisplativosti već 30 godine nijedan novi lek iz te grupe nije ugledao svetlost dana.
Prošle godine, Ujedinjene nacije su se obratile Generalnoj skupštini u vezi sa antibiotskom rezistencijom. To je tek četvrti put u istoriji da se tamo raspravljalo o jednom zdravstvenom problemu. U maju ove godine, lideri G20 potpisali su deklaraciju o globalnom zdravlju koja uključuje borbu protiv rezistencije na antibiotike. Reč je, dakle, o velikom izazovu kojim će svetski lideri morati ozbiljno da se pozabave.
.jpg)
