Izvor: B92, 03.Apr.2010, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antidepresivna istina
U proteklih 20 godina ljudi su na lečenje depresije antidepresivima potrošili milijarde i milijarde. A ti lekovi možda nisu ništa delotvorniji od tabletica šećera. Depresivno"
Foto – Silberne, www.sxc.hu
Na sastanku psihijatara na jugu Francuske ovog je proleća izbila svađa. U redu, niko nikom nije raskrvario facu i niko nikom nije polomio kosti, ali umalo da je zaista izbila frka. Jedna od najcenjenijih dogmi moderne psihijatrije bila je napadnuta. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Francuski lekar Mišel Benoa temu sastanka nazvao je "doista zaprepašćujućom” i nervozno se nasmejao. S obzirom na to o čemu su pričali, bez sumnje je morao da se nervira. Dr Benoa upravo je moderirao debatu na aprilskom sastanku Udruženja evropskih psihijatara o delotvornosti najpoznatije generacije antidepresiva. Za većinu psihijatara to je kao da raspravljate o tome da li je Zemlja okrugla.
Klase antidepresiva poznatih kao SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) i SNRI (inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina) u prodaju su pušteni pre više od 20 godina, ali odjednom su psihijatri i lekari širom Evrope spoznali da je stvar vruća. Pet nedelja ranije, u časopisu Public Library of Science Medicine, izašlo je razorno istraživanje u kojem se kritikuje delotvornost tih lekova, a mediji širom starog kontinenta prenosili su naučne tvrdnje da ti antidepresivi ne deluju. Uputio sam se u Nicu kako bih na mestu događaja od psihija tara čuo šta misle o tim otkrićima.
Autori istraživanja analizirali su sirove podatke iz 35 lekova paroksetina, fluoksetina, venlafaksina i nefazodona i zaključili kako ti lekovi deluju jedva delotvornije od tabletica šećera. Gde ćeš boljeg povoda za svađu?
Antidepresivi su treći najprepisivaniji lek na svetu. Samo 2007. američki su lekari, procenjuje se, prepisali četvrt miliona recepata, a depresivci popili lekova vrednih 10 milijardi evra. Kako su se autori istraživanja usudili da tako nešto zaključe o toliko popularnim lekovima? Kako su mogli da usade sumnju u mi lio ne ljudi kojima su antidepresivi bili slamka spasa?
U Nici je mladi koautor istraživanja, Amerikanac, u pet minuta objasnio svoje stavove. Potom je njegov protivnik - jedan od najuticajnijih psihijatara u Evropi - rekao šta misli, propo ve dajući zboru od trista kolega, koji su svi klimali glavom na njegove reči.
"Istraživanjem smo u biti želeli da utvrdimo odnos između osnovne težine bolesti i delotvornosti antidepresiva”, rekao je doktor nauka Bret Dikon, psiholog sa Univerziteta Vajoming. Neprijateljski raspoloženoj publici pokazao je potom komplikovane grafikone. Prema podacima samih proizvo đača lekova, rekao je, "kad antidepresiv prepišete nekome sa umerenom ili blagom depresijom, u osnovi mu prepisujete placebo.” Dikon je takođe utvrdio da kod teških depresivaca (ljudi koji na Hamiltonovoj skali za procenu depresivnosti skupe više od 25 od ukupno 52 boda) lekovi deluju bolje nego placebo, ali u proseku samo za 1,8 bodova.
"Da imate pred sobom dva (depresivna) bolesnika, jednom kojem je za 9,6 bodova bolje, a drugog kojem je za 7,8 bodova bolje”, rekao je dr Dikon publici, "teško biste mogli znati koji je koji.” Spomenuo je i stanje u Velikoj Britaniji, gde su zdravstvene službe posumnjale u korist tih lekova i odlučile kako neće preporučivati lekarima da ih prepisuju.
Nakon što je završio izlaganje, okupljeni su iščekivali da im se obrati njihov favorit. Organizatori debate su mladom Amerikacu suprotstavili nemačkog psihijatra dr Hans Jurgena Mulera, autora više od 600 radova o psihijatrijskim lekovima i sledećeg predsednika Udruženja evropskih psihijatara.
Dr Muler je utvrdio da u istraživanju nema ničeg novog, te da je značenje istraživanja nejasno, jer tokom kliničkog ispitivanja, osobe koje piju placebo mogu da uzimaju druge vrste lekova i da depresiju leče drugim oblicima terapije, recimo radom u grupi. Istakao je kako je udeo depresivnih bolesnika koji reaguju na terapiju antidepresivima veći od udela srčanih bolesnika kojima koriste statini. Rekao je da su Britanske zdravstvene službe koje sumnjaju u SSRI, birokrate koje se igraju Boga. Da bi ilustrovao svoje stavove, publici je prikazao fotografiju iz filma Čarlstona Hestona u kojem s deset zapovesti na kamenim pločama glumi Mojsija. Dr Muler je sve to rekao pre nego što je krenuo da brani lekove svojim ključnim argumentom: straživanja su bitna, ali bitno je i to što psihijatri vide kod svojih pacijenata na klinikama.
"Bolesnici koje lečim u ovoj bolnici zaista su uvereni da antidepresivi deluju”, rekao je projektujući na platno fotografiju nemačkog medicinskog centra. Na fotku je digitalno nalepio desetine nasmešenih lica koja vire kroz prozore zgrade.
"I sve moje kolege snažno veruju u delotvornost antidepresiva”, nastavio je pokazujući pritom i desetine lekara na fotografiji kako poziraju ispred bolnice. "Ponekad oni koji veruju u medicinu zasnovanu na dokazima ne žele da veruju stručnjacima”, rekao je. "Ali, pomno proučavam šta se objavljuje i kombinujem to sa svojim kliničkim iskustvom.”
Dok je izgovarao te reči, na ekranu je na slici njegovo lice postalo lice nasmešenog pape Benedikta XVI. Na njegovu šalu psihijatri su odgovorili gromoglasnim smehom.
Izvor - Men's Health
