Izvor: B92, 09.Nov.2015, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antibiotik ne smiruje kašalj
U kojim situacijama pedijatri greše kada propisuju antibakterijsku terapiju. Samo za tri oboljenja opravdano je koristiti lekove iz ove farmakološke grupe
Kijavica i respiratorne infekcije su razlog svake treće posete pedijatrima. Međutim, kod samo tri bolesti pedijatri u primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba da propišu antibiotik. To su akutni streptokokni faringitis, akutni otitis media i akutni bakterijski sinuzitis. Svaka neracionalna upotreba antibiotika, poznato je, dovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do rezistencije na bakterije i do stvaranja takozvanih superbakterija.
Dokazano je, takođe, i da preterana upotreba antibiotika u ranom detinjstvu doprinosi razvoju ekcema, bolesti creva ili astme u kasnijem dobu.
Ovu su samo neke od poruka i upozorenja koje su se čule na nedavnom skupu pedijatara održanom povodom Dana Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
- Zloupotreba u propisivanju antibiotika, međutim, ima puno, naročito kod stanja poput akutnog bronhitisa, upornog kašlja, visoke temperature - kaže dr Goran Vukomanović, pedijatar, kardiolog u ovoj bolnici. - Zablude postoje i kod pedijatara, ali češće su kod roditelja koji insistiraju na antibioticima ili injekcijama, a da za to ne postoje jasne indikacije.
Studija koja je obuhvatila 450.000 dece u Engleskoj i objavljena je u avgustu u časopisu "Pedijatriks" pokazala je jasnu vezu između neracionalne upotrebe antibiotika i razvoja juvenilnog artritisa.
- To se posebno odnosi na predškolsku decu kojima je zbog infekcije gornjih respiratornih puteva pogrešno propisivan antibiotik - upozorava dr Vukomanović.
Da je visoka temperatura uvek znak bakterijske infekcije, i da je zato neophodan antibiotik, jedna je od najčešćih zabluda.
- Jedna od čestih lekarskih zabluda je da se kod virusne infekcije, ipak, propišu antibiotici, da se bolest ne bi iskomplikovala bakterijskom infekcijom - kaže dr Vukomanović.
Neki pedijatri, kaže on, čim vide kod predškolskog deteta crveno grlo, odmah daju antibiotik, iako su šanse da je u pitanju bakterijska infekcija jedva pet odsto.
- Ukoliko nisu sigurni ili ne postoji jasna klinička slika, pedijatri, pre davanja antibiotika treba da urade bris na streptokoku, analizu urina i urinokulture, kompletnu krvnu sliku i C-reaktivni protein (CRP), koji izmeđuo stalog služi da razlikovanje bakterijske od virusne infekcije.
NAJČEŠĆE ZABLUDE
* Otalgija
Kada je zapušen nos, zapušena Eustahijeva tuba, nategnuta bubna opna, nije uvek u pitanju otitis. U čak 80 odsto ovakvih slučajeva nije potreban antibiotik.
* Kašalj u napadima
To može da bude laringitis, traheitis, bronhiolitis, a za ta stanja antibiotik nije terapija.
* Sinuzitis
Antibiotici se propisuju samo ako postoji gnojni sekret.
izvor: novosti
