Izvor: B92, 23.Mar.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antibiotici " piti ili ne piti?
Antibiotici su lekovi kojima se tretiraju bolesti izazvane bakterijama, određenim vrstama gljivica kao i nekim parazitima. Antibiotik nema nikakvo dejstvo protiv virusa!
Piše: dr Momir Pantelić
Antibiotik nema nikakvo dejstvo protiv virusa!
Antibiotici mogu spasiti život ali je njihova neadekvatna upotreba dovela do povećanja broja mikroorganizama koji su otporni odnosno rezistentni na antibiotike. To u prevodu znači da je bakterija razvila način >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se odbrani od dejstva leka – postala je rezistentna – i više ta vrsta leka na nju nema terapijski efekat.
Rezistencija postaje sve veći problem a dobar primer opasnosti antibiotkse rezistencije je tzv MRSA – Meticilin Rezistentni Staphylococcus Aureus; ova bakterija više ne reaguje na standardnu terapiju i vrlo se teško leči sa relativno čestim smrtnim posledicama. MRSA je nekada bila briga samo za pacijente u bolnicama ali nova forma MRSA-e izaziva ozbiljne infekcije i u zdravoj populaciji.
Kada se razvije infekcija koja je rezistentna na antibiotike, tada je takva bolest mnogo teža za lečenjei mnogo duže traje, posete lekaru su znatno češće ili se u bolnici mora ostati duže a terapija se mora sprovoditi značajno skupljim, jačim i toksičnijim lekovima što sve i dalje u nekim slučajevima na žalost ne može sprečiti nepovoljan ishod.
Mikroorganizmi izazivači bolesti se brzo prilagođavaju naporima da se razviju novi lekovi i postaje sve teže održati korak i imati adekvatan antibiotik koji će uspešno izlečiti infekciju. Jedan od glavnih razloga za to je neadekvatna i nestručna upotreba antibiotika te je izuzetno važno skrenuti pažnju na njihovo odmereno i pravilno korišćenje i samo onda kada je to medicinski opravdano.
Kada je adekvatno upotrebiti antibiotik?
Kao što je već napomenuto, antibiotikom se leče bolesti izazvane bakterijama, nekim gljivicama i određenim parazitima a nemaju nikakvo dejstvo protiv virusnih infekcija. Uzimati antibiotike za virusne infekcije neće nam ni malo pomoći u ozdravljenju, opteretiće nam organizam, ponekad izazvati neželjene efekte a može vrlo doprineti razvijanju antibiotkse rezistencije.
Najčešće bolesti koje su prouzrokovane bakterijama i gde ima smisla upotrebiti antibiotik su:
• jake upale sinusa
• neke ušne infekcije
• streptokokni faringitis – bakterijska upala grla (razlikuje se od virusne i potrebno je da lekar na osnovu simptoma i analiza napravi tu razliku i odluči o terapiji)
• urinarne infekcije
• mnoge kožne infekcije i infekcije rana
Najčešće virusne infekcije kod kojih antibiotici nemaju opravdanje su:
• obične prehlade
• najveći broj ušnih infekcija
• influenca (grip)
• kašalj u najvećem broju slučajeva
• najveći broj upala grla
• bronhitis (najčešće)
• stomačni grip (virusni gastroenteritis)
U slučajevima virusnih infekcija koje su ozbiljnije ili duže traju, nekada lekar može odlučiti da primeni i antibiotik kako bi tretirao bakterijsku infekciju koja je počela da se razvija na terenu oslabljenog organizma ali to je procena koju mora i može učiniti samo lekar a nikako nestručno lice.
Posledice zloupotrebe antibiotika
Postoji nekoliko aspekata neadekvatne upotrebe antibiotika odnosno njihove zloupotrebe.
Najvažniji je svakako u situacijama kada se oni upotrebljavaju za bolesti koje se njima ne mogu lečiti kao npr. prehlade, grip i ostale virusne infekcije – tada oni postaju sve manje i manje efektivni protiv bakterija za koje su napravljeni i pri tom nepotrebno opterećuju organizam. Ovo se najčešće dešava kada se sami lečimo bazirajući dijagnozu na savetima prijatelja, Google-a ili nekim prethodnim iskustvima – upamtite, svaka bolest je priča za sebe i ne mora biti ista kod svakoga te se i simptomi drugačije tumače i potreban je lekar koji će sve te informacije staviti u odgovarajući kontekst i doneti odluku o lečenju.
Još jedna česta situacija zloupotrebe antibiotika je njihovo ne uzimanje u skladu sa propisanim pravilima. Na primer, ako pijete lek samo nekoliko dana – umesto kompletnog predviđenog vremena – antibiotik može uništiti neki broj ali ne sve bakterije. One koje su preživele postaju otpornije na taj lek i mogu se dalje širiti na druge ljude a onda kada postanu rezistentne na lekove prvog izbora povećava se rizik od komplikacija i smrtnog ishoda; ovo je posebno izraženo u bolnicama gde pacijenti zaraženi bolničkim sojevima otpornih bakterija razvijaju teške infekcije koje se sporo leče i nepovoljni ishodi su lako mogući.
Neuspeh antibiotika prvog reda takođe znači da u tim situacijama lekari moraju posegnuti za manje konvencionalnim, često skupljim lekovima koji imaju i ozbiljnije i teže neželjene efekte po pacijenta. Na primer, lekovi potrebni za lečenje rezistentne forme tuberkuloze (TB) su mnogo skuplji od lekova za ne rezistentnu TB. Trajanje lečenja je jako dugo – i do 2 godine – a neželjeni efekti mogu biti ozbiljni.
Dodatne posledice su i produženo trajanje bolesti i hospitalizacije što povećava troškove i za pacijenta i za društvo.
Šta možete učiniti da očuvate efektivnost antibiotika?
Rezistencija na antibiotike je globalni zdravstveni problem današnjice. Skoro sve značajne bakterijske infekcije u svetu postaju rezistentne na najčešće korišćene antibiotike.
1. Obavestite se i razumite kada je antibiotike opravdano upotrebiti – ne očekujte da uzimate antibiotik svaki put kada ste bolesni. Čak i neke obične bakterijske infekcije kao što je blaga upala uva nemaju mnogo koristi od upotrebe antibiotika. Vaš lekar bi trebalo da adekvatno proceni simptome i opredeli se za terapiju.
2. Ne pritiskajte svog lekara da vam da antibiotik ako imate virusnu infekciju – umesto toga, otvoreno razgovarajte sa lekarom kako da olakšate svoje simptome.
3. Uzimajte antibiotike tačno onako kako je prepisano – pratite uputstva lekara i nikada ne prekidajte terapiju svojevoljno samo zato što se osećate bolje. Popijti celu propisanu turu lekova je jedini način da uništite sve štetne mikroorganizme. Sve drugo ostavlja prostor otpornim sojevima da prežive i razvijaju se dalje. Pojavite se na zakazanim kontrolama i budite odgovorni prema svom zdravlju.
4. Nikada ne uzimajte antibiotike bez recepta – u Srbiji je na žalost dozvoljeno kupovati antibiotike bez lekarskog recepta što omogućava da se sami lečimo i pijemo lekove bez konsultovanja sa lekarom.
Iako je to moguće, nikada nemojte sami uzimati antibiotike (niti bilo koje druge lekove) bez lekarske preporuke za konkretne tegobe koje imate.
Ukoliko nekada niste popili celu kutiju antibiotika i nešto lekova je preteklo, doćićete u situaciju da poželite da ih upotrebite sledeći put kada se ne budete osećali dobro ili da ih date nekom drugom sa naizgled sličnim tegobama – to nije dobra ideja jer lek možda nije odgovarajući za trenutno stanje a verovatno da ga nema u dovoljnim količinama za komletnu terapiju. Posetite lekara i uzmite lek koji vam bude prepisao.
Sprečite širenje mikroorganizama
Dobra higijena čini čuda u sprečavanju širenja mikroorganizama. Perite ruke vodom i sapunom a posebno nakon upotrebe toaleta, menjanja pelena ili rada sa sirovim mesom.
Na kraju upamtite – budite odgovorni u načinu na koji upotrebljavate antibiotike da zaštitite svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice i prijatelja. Prekomerna ili neodgovarajuća upotreba može naneti više štete nego koristi.
