Izvor: B92, 13.Okt.2010, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anksioznost mora da se leči
Beznađe, neobjašnjiv osećanje tuge i izgubljenosti, iracionalni strahovi ili neprihvaćenost sasvim su normalna osećanja koja mogu da se jave nakon stresnih ili bolnih situacija, ali i nakon naglih prekretnica u životu. Pa ipak, ako vas bilo koje od ovih osećanja drži duže od nedelju dana, znači da imate problem koji treba da se rešava sa psihologom.
Anksioznost
Anksiozni poremećaji nisu samo jedna bolest, već je to grupa bolesti za koju je karakteristično >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dugotrajno osećanje velike teskobe, kao i krajnja nelagodnost i napetost. U određenoj meri poremećaji su genetski uslovljeni, baš kao što nasledimo neke talente, postoji mogućnost da nasledimo i sklonost ka određenom poremećaju.
Osobe sa ovim poremećajem brinu bez prestanka da će se nešto loše dogoditi njima ili njihovim bližnjima.
- Anksioznost nam saopštava da smo ugroženi, ali bez ikakve predstave o izvoru te ugroženosti. Tačno je da joj koreni mogu biti vrlo duboki, tj. mogu biti uzrokovane preverbalnim traumama, ali uzroci mogu biti i skorijeg datuma, mogu se ticati naše trenutne životne situacije, ili biti rezultat brige zbog budućih događaja - objašnjava Marjan Tošić, psiholog, psihološki savetnik iz Udruženja psiholoških savetnika Srbije.
Panični poremećaj
Bezrazložno osećanje panike karakteristično je kod osoba sa ovim poremećajem u situacijama u kojima većina ljudi obično ne bi osetila strah. Napadi su propraćeni vrlo neprijatnim fizičkim simptomima kao što je, na primer, osećaj da će uslediti infarkt. Takođe je prisutan i strah da će "poludeti” ili strah da će napad panike dovesti do smrti ili potpunog gubitka kontrole.
Ti strahovi imaju za posledicu da dotične osobe počnu da osećaju agorafobiju, koja može da ozbiljno poremeti njihov život. Ovo nije neki poseban poremećaj, već je to strah od boravka na nekom određenom mestu ili od neke određene situacije. Osobe s agorafobijom najčešće dožive strah kad se nađu u situacijama poput supermarketa i robnih kuća, na bilo kojem mestu gde je gužva, u zatvorenom prostoru, sredstvima javnog prevoza, liftovima i na ulicama.
- Panični napadi i agorafobija samo su još jedan primer dislociranih realnih osećanja. Uopšte, zadatak odbrambenog sistema je da drži odvojeno traumatske scene od svesnog doživljaja tih scena. Ovaj rascep automatski proizvodi napetost, jer različita osećanja ostaju nepovezana sa svojim pravim uzrokom i nisu smeštena u pravi kontekst, a emotivna valenca tih osećanja je jaka. Tako energija emocija mora da se prazni difuzno (u obliku anksioznosti, panike) ili da bude pomerena na prividne uzroke straha (lift, otvoreni prostor itd.). Opet, pomoć klijentu da poveže svoja osećanja sa njihovim pravim poreklom jeste veština koja razlikuje dobru psihoterapiju od loše - objašnjava naš sagovornik.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Ovaj poremećaj se javlja kao posledica dugotrajnog bolovanja od anksioznosti. Naime, osobe koje pate od anksioznog poremećaja, neprestano misle da će određenim radnjama ili određenim ponašanjem sprečiti da se ostvare njihovi najgori strahovi. Kao posledica toga, obavljaju komplikovane rituale u pokušaju da se te uporne misli stave pod kontrolu ili da ih odagnaju iz glave.Takve osobe osećaju konstantnu potrebu da peru ruke, proveravaju da li su vrata zaključana...
Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem često se zbog toga osećaju neprijatno i zato svoje rituale skrivaju od drugih.
- Opsesivno-kompulzivne misli i radnje samo su jedna vrsta psihološkog manevra da se izbegnu bolna osećanja. U ovom slučaju, bolna osećanja klijent kontroliše time što upražnjava različite prisilne radnje i misli. Ali princip je isti, bez obzira na to da li se radi o slobodno-lebdećoj anksioznosti, fobijama, panici ili opsesivnim simptomima: naš odbrambeni sistem pokušava da blokira vezu između realnih trauma i njihovog svesnog doživljaja - objašnjava Tošić.
Društvena fobija
Društvena fobija je jedna od najčešćih i najizraženijih fobija. To je snažan i uporan strah od društvenih situacija ili javnih nastupa. Takve osobe se boje da drugi obraćaju pažnju na svaku sitnicu s njima u vezi i da će o njima da donesu negativan sud. Društvena fobija može potpuno da poremeti život jer takve osobe izbegavaju društvene situacije ili osećaju veliku uznemirenost ako se nađu u njima. Te osobe mogu same sebe da ograniče u onome što rade pred drugima - posebno kada je reč o jelu, govoru, piću ili pisanju - ili da potpuno prekinu kontakte s ljudima.
Izvor: B. Tasić, J. Odabašić, Blic.rs
Foto: Image: graur razvan ionut / FreeDigitalPhotos.net
.jpg)
