Izvor: B92, 20.Dec.2011, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anksioznost ili stres?
Svakodnevno se susrećemo sa stresom, on je deo naše prirode i veoma važan evolucionarni činilac. Ali kako napraviti pravu razliku između stresa i poremećaja anksioznosti?
Ljudi se susreću sa brojnim pritiscima okoline. Uglavnom živimo u monogamnim vezama, provodimo dosta vremena u kancelariji, borimo se sa rokovima, računima i obavezama. Pozitivan, akutni stres je vremenom prerastao u opasan hronični.
Upravo o tome raspravlja Robert Sapolski u svojoj knjaizi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „Zašto zebre nemaju čir". On smatra da čovek jednostavno ne poseduje potrebnu psihološku opremu da bi se na zdrav način nosio sa svim teškoćama današnjeg života.
Akutni stres je dobar, pomaže nam u donošenju odluka. On dovodi do otpuštanja adrenalina. Međutim, ukoliko se sa njim susrećemo svakodnevno, lako prerasta u hroničan stres, a visok nivo adrenalina koji struji kroz organizam bez prestanka, uz hormon stresa kortizol, može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, poput srčanih oboljenja, gojaznosti i pada imuniteta. Hronični stres je i jedan od glavnih uzročnika depresije.
Ipak, stres nije mentalni poremećaj, za razliku od anksioznosti, iako se oba problema dešavaju u mozgu i na sličan način utiču na čoveka.
Anksioznost je nešto sličnija strahu i ona se dijagnostikuje kada taj strah ometa naše svakodnevne aktivnosti. Postoji nekoliko vrsta ovog poremećaja - napadi panike sa ili bez agorafobije, zatim fobije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, posttraumatski stres, kao i anksiozni poremećaji kod dece.
Limbične strukture (delovi mozga zaduženi za emocionalno procesuiranje), kao što su amigdala i insularni korteks, pokazuju povećanu aktivnost kod osoba koje pate od anksioznosti.
Neosporno je da su sve ove stvari međusobno povezane - akutni stres vodi do hroničnog koji podstiče razvoj anksioznosti, najčešćeg vida mentalnih bolesti.
POGLEDAJTE JABUKU NA DAN KOJA SE BAVILA PROBLEMOM STRESA
Foto: David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net
