Izvor: B92, 10.Nov.2010, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analgetici krivi za rak bubrega
Kancerogena oboljenja u Srbiji postala su više nego učestala. Među najzastupljenijim tumorima jesu rak bubrega i rak debelog creva, a od ovih opakih bolesti sve češće stradaju mladi ljudi. Pa ipak postoji način da se ove bolesti preduprede određenim načinom života, što je veoma važno ukoliko je bilo ko u porodici bolovao od ove bolesti. O tome za "Blic” govore doktor Dejan Milanović, specijalista urologije, i doktor Ivica Đupovac, klinički lekar iz beogradskog Kliničko-bolničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << centra.
Rak bubrega
Maligni tumori bubrega čine tri odsto malignoma kod odraslih ljudi, a u poređenju sa drugim malignim bolestima, zauzimaju 13. mesto. Javljaju se u svakom životnim dobu, a najčešće u šestoj i sedmoj deceniji i češće kod osoba muškog pola.Tačan uzrok nastanka karcinoma bubrega nije poznat, ipak različitim studijama izdvojeni su neki od mogućih faktora rizika:
1. Pušenje i cigarete su glavni faktori rizika. Procenju se da ovaj porok udvostručuje rizik od nastanka raka bubrega.
2. Osobe koje su na poslu u dodiru s različitim kancerogenim materijama imaju povećan rizik od oboljenja.
3. Prekomerna telesna težina dovodi do promena u hormonskom statusu.
4. Osobe koje su na dijalizi zbog insuficijencije bubrega.
5. Osobe koje zloupotrebljavaju analgetike. Dugotrajno konzumiranje analgetika koji sadrže fenacetin i acetil-salicilnu kiselinu može dovesti do insuficijencije bubrega i povećati rizik od raka bubrega.
6. Povišeni krvni pritisak i uzimanje određenih lekova (diuretici) takođe utiču na rizik od razvoja karcinoma bubrega.
Simptomi
Najprepoznatljiviji simptom je krv u mokraći, čudna boja mokraće, bol u donjem delu leđa ispod rebara, u trbuhu i slabinama. Klasični klinički trijas krv u mokraći, bol i palpatorna tumorska masa u stomaku javlja se kod tri odsto pacijenata i odgovara odmaklom stadijumu bolesti. Može se javiti paraneoplastični sindrom, koji uključuje povišenu temperaturu nepoznatog porekla, povećanu koncentraciju kalcijuma, povišeni krvni pritisak, jetreni enzimi mogu biti povećani.
Dijagnoza
Kod čak 50-60 odsto bolesnika ovaj tumor slučajno bude otkriven na ultrazvučnom pregledu.
Prevencija
Sve rizične grupe bi trebalo bar jednom godišnje da urade preventivni pregled ultrazvuka abdomena. Prestanak pušenja i povećanje fizičke aktivnosti uvek će prijati organizmu, a sa druge strane redovne kontrole ultrazvučnim pregledom rizičnih grupa dovešće do otkrivanja bolesti u ranijim stadijumima bolesti.
Rak debelog creva
Rak debelog creva spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka i po učestalosti je treće maligno oboljenje.
Poseban problem u vezi s rakom debelog creva jeste to što se bolest kod velikog broja obolelih otkriva kasno, u takozvanoj simptomatskoj fazi. Obolevanje od raka debelog creva je najčešće posle 50. godine života, a rizik od obolevanja raste sa starošću.
Faktori rizika
Faktori rizika za nastanak ove vrste raka su: starosna dob, postojanje polipa ili hroničnih zapaljenskih bolesti debelog creva, nasledni faktori, pogrešna ishrana i određene životne navike.
Takođe, pojedina oboljenja favorizuju nastanak karcinoma, a to su polipi debelog creva (adenomski polipi), hronične zapaljenske bolesti debelog creva (ulcerozni kolitis i Kronova bolest) i nasledna oboljenja. U ovim slučajevima je potreban poseban oprez i pojačan nadzor.
Pored ovih oboljenja koja mogu uzrokovati pojavu raka, postoje faktori rizika na koje svaka osoba može uticati, a to su način ishrane i životne navike.
Simptomi
Najčešći simptomi su: krvarenje iz rektuma, promene u karakteru pražnjenja creva, hronična malokrvnost, bolovi u rektumu ili trbuhu i gubitak u telesnoj težini.
Način života
Preporučuje se konzumiranje što više svežeg voća i povrća, a crveno meso sme da bude na stolu najviše tri puta nedeljno. Unosom veće količine biljnih vlakana ubrzava se probava - vlakna vezuju više vode i omekšavaju stolicu. Na ovaj način se skraćuje vreme kontakta sluznice creva sa potencijalnim kancerogenim materijama koje nastaju dejstvom bakterija na hranljive sastojke i njihove metabolite.
U cilju ranog otkrivanja raka debelog creva, posebnu pažnju treba obratiti na pomenute rizične grupe, a posebno treba da paze oni kod kojih su maligni tumori u porodici česti. Ove osobe bi trebale jednom godišnje da urade kolonoskopiju.
Izvor: B. Tasić, Blic.rs
Foto: rossbr, www.sxc.hu
