Izvor: Vesti-online.com, 17.Jan.2014, 09:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alkohol okidač za depresiju

Konzumiranje alkoholnih pića je opšte prihvaćeno, široko rasprostranjeno društveno ponašanje, koje se često smatra poželjnim i neophodnim činiocem različitih događaja, rituala i proslava. Alkohol je treći po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi, a kao jedna od posledica prekomernog pijenja javlja se i depresija, koja je više nego izražena u toku i nakon praznika, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja Srbije.

Ljudi koji piju veće ili manje količine alkoholnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pića su različitog uzrasta, socijalnog staleža, životnih navika, ali im je svima zajednička želja za pijenjem koja, ukoliko se ne kontroliše, vodi ka najštetnijem obrascu pijenja – alkoholizmu, kao bolesti zavisnosti.

Simptomi depresije javljaju se kod 40% osoba koje učestalo konzumiraju alkohol, dok se kod 5 do 10% osoba sa problemom depresije javlja i alkoholizam, kao paralelna bolest. Suicidne ideje ili pokušaj suicida javljaju se kod 10% depresivnih zavisnika od alkohola, a smatra se da od svih samoubica 20% čine alkoholičari.

"Odnos anksioznosti i depresivnosti, sa jedne, i upotrebe i zloupotrebe alkohola i tableta, sa druge strane, veoma je kompleksan. Pacijenti nerado otkrivaju zloupotrebu alkohola i u prvi plan ističu anksioznost i depresivnost, tako da je precizno dijagnostikovanje i etiološko razumevanje od velike važnosti", istakao je prof. dr Petar Nastasić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma.

"Treba znati da je alkohol depresor centralnog nervnog sistema i da ako se period teškog pijenja prolongira, obavezno se razvija depresivnost, a kod 1/3 depresivnih razvija se tzv. major depresivna epizoda (pun opseg izraženih simptoma depresije kao što su tuga, osećanje krivice, besmisla i bespomoćnosti)", dodao je on.

Depresivni poremećaj je prisutan kod oko 15% celokupne populacije, a kada se preciznom dijagnostičkom procedurom isključi prisutnost nezavisnog psihijatrijskog poremećaja (major depresivne epizode), smatra se da kod preostalih depresivnih poremećaja u skoro 90% slučajeva u korenu depresivnosti nalazi se kao uzrok akohol ili druge psihoaktivne supstance.

Depresivni poremećaji koji se pojavljuju u toku ili neposredno po prekidu pijenja, najčešće ne idu u pravcu formiranja nezavisnog psihijatrijskog poremećaja, već se oni polako povlače i leče u sklopu lečenja bolesti zavisnosti. Međutim, postojanje depresivnosti u prošlosti kod osoba sa aktuelnim problemom opijanja dovodi do razvoja ozbiljne major depresivne epizode – koja se pogoršava u prvih nekoliko dana ili do dve nedelje po prekidu pijenja, a do prvog poboljšanja dolazi posle četiri do pet nedelja apstinencije.

"Bez tačne dijagnoze, primenom anksiolitika (benzodiazepini) može se samo produbiti osnovni poremećaj. Preterana upotreba lekova u lečenju anksioznosti i depresivnosti kod alkoholičara smatra se štetnom, zbog mogućnosti stvaranja dvostruke zavisnosti. S obzirom na to da alkohol u kombinaciji sa ovim lekovima ima sinergičko dejstvo - poremećaji kognicije i motorike su još intenzivniji, što je posebno izraženo kod žena. Kod pacijenata sa primarnim alkoholizmom, detoksikacija i apstinencija od alkohola mogu biti sasvim dovoljne da se simptomi depresivnosti ili anksioznosti povuku", zaključio je prof. Nastasić.

Nastavak na Vesti-online.com...

Prva.rs: Alkohol okidač za depresiju