Izvor: NaDlanu.com, 19.Jan.2014, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alkohol je okidač za depresiju
Pijenje alkoholnih pića je opšte prihvaćeno, široko rasprostranjeno društveno ponašanje, koje se često smatra poželjnim i neophodnim činiocem različitih događaja, rituala i proslava. Alkohol je treći po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi, a kao jedna od posledica prekomernog pijenja javlja se i depresija, koja je više nego izražena u toku i nakon praznika.
Ljudi koji piju veće ili manje količine alkoholnih pića su različitog uzrasta, socijalnog staleža, životnih navika, >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << ali im je svima zajednička želja za pijenjem koja, ukoliko se ne kontroliše, vodi ka najštetnijem obrascu pijenja – alkoholizmu, kao bolesti zavisnosti.Simptomi depresije javljaju se kod 40% osoba koje učestalo konzumiraju alkohol, dok se kod 5 do 10% osoba sa problemom depresije javlja i alkoholizam, kao paralelna bolest. Suicidne ideje ili pokušaj suicida javljaju se kod 10% depresivnih zavisnika od alkohola, a smatra se da od svih samoubica 20% čine alkoholičari."Odnos anksioznosti i depresivnosti, sa jedne, i upotrebe i zloupotrebe alkohola i tableta, sa druge strane, veoma je kompleksan. Pacijenti nerado otkrivaju zloupotrebu alkohola i u prvi plan ističu anksioznost i depresivnost, tako da je precizno dijagnostikovanje i etiološko razumevanje od velike važnosti", istakao je prof. dr Petar Nastasić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma i dodao: "Treba znati da je alkohol depresor centralnog nervnog sistema i da ako se period teškog pijenja prolongira, obavezno se razvija depresivnost, a kod 1/3 depresivnih razvija se tzv. major depresivna epizoda (pun opseg izraženih simptoma depresije kao što su tuga, osećanje krivice, besmisla i bespomoćnosti)."Depresivni poremećaj je prisutan kod oko 15% celokupne populacije, a kada se preciznom dijagnostičkom procedurom isključi prisutnost nezavisnog psihijatrijskog poremećaja (major depresivne epizode), smatra se da kod preostalih depresivnih poremećaja u skoro 90% slučajeva u korenu depresivnosti nalazi se kao uzrok akohol ili druge psihoaktivne supstance.Depresivni poremećaji koji se pojavljuju u toku ili neposredno po prekidu pijenja, najčešće ne idu u pravcu formiranja nezavisnog psihijatrijskog poremećaja, već se oni polako povlače i leče u sklopu lečenja bolesti zavisnosti. Međutim, postojanje depresivnosti u prošlosti kod osoba sa aktuelnim problemom opijanja dovodi do razvoja ozbiljne major depresivne epizode – koja se pogoršava u prvih nekoliko dana ili do dve nedelje po prekidu pijenja, a do prvog poboljšanja dolazi nakon 4-5 nedelja apstinencije."Bez tačne dijagnoze, primenom anksiolitika (benzodiazepini) može se samo produbiti osnovni poremećaj. Preterana upotreba lekova u lečenju anksioznosti i depresivnosti kod alkoholičara smatra se štetnom, zbog mogućnosti stvaranja dvostruke zavisnosti. S obzirom na to da alkohol u kombinaciji sa ovim lekovima ima sinergičko dejstvo - poremećaji kognicije i motorike su još intenzivniji, što je posebno izraženo kod žena. Kod pacijenata sa primarnim alkoholizmom, detoksikacija i apstinencija od alkohola mogu biti sasvim dovoljne da se simptomi depresivnosti ili anksioznosti povuku", zaključio je prof. Nastasić.B92
