Izvor: B92, 26.Maj.2010, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alergije: greška u koracima
Alergijska reakcija je normalna reakcija okrenuta protiv nekih potpuno besmislenih stvari, recimo polenovog zrna, kaže prof. Dr Branislav Nestorović, pedijatar, pulmolog, alergolog sa Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj.
Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić
Foto: evah, www.sxc.hu
„Alergijska reakcija je interesantna reakcija, zapravo normalna reakcija. Organizam je zamislio neke reakcije da se brani od određenih agenasa iz spoljne sredine, prvenstveno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od parazita. Ali kako danas moderan svet nema toliko mnogo parazitoza, ta reakcija se sad okrenula protiv nekih potpuno besmislenih stvari. Recimo polenovo zrno nije štetno za ljudski organizam, penicilin ne da nije štetan već je koristan za organizam. Ali organizam i polenovo zrno i penicilin prepoznaje kao invaziju ogromnog broja parazita i reaguje na jedini način na koji zna," objašnjava Dr Branislav Nestorović pedijatar, pulmolog, alergolog sa Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj.
Horor: Pogrešan scenario organizma
„Postoje u organizmu određene ćelije koje se nalaze oko prirodnih otvora, mesta na kojima se očekuje da ti paraziti prodru, usta, oči, nos, genitalije. Tu se oslobodi jedna ogromna količina tih materija sa ciljem da izazovu paralizu parazita, da on ne može da prodire dalje u telo. Zatim, za šest do osam sati dolaze neke druge ćelije koje se vežu za parazita, treba da ga ubiju.
Kad pogledate alergijsku reakciju ona je upravo takva, u prvoj fazi luče se te supstance, te materije koje izazivaju: proširenje krvnih sudova, lučenje sluzi, grčenje mišića. To traje sat, sat i po. Ako ste izašli napolje zbog polena ćete da se se iskijate, nos curi, oči svrbe i vi se vraćate kući, sedate ispred televizora reakcija prestaje. Ali posle otprilike 6 do 8 sati većina pacijenata se čudi jer krene da se guši, ponovo svrbe oči, sluz iz nosa curi, ponovo kijanje i pacijent se pita, šta je sad to.
Ovakva reakcija je potpuno identična onoj reakciji koja je vezana za te parazite. Direktan dokaz je da tamo gde postoje parazitoze, znači tamo gde postoji jako mnogo parazita nema alergije i tamo gde ima mnogo alergija nema parazita. Alergijske bolesti su bolesti višeg društvenog sloja."
Genetika
„U 17 veku brod sa portugalskim iseljenicima koji su išli za Indiju, nasukao se na jedno ostrvo u Atlantiku. Oni su se tu iskrcali i nastanili. Među putnicima su bile i četiri žene od kojih su dve imale alergijsku astmu. E sad, celokupno današnje stanovništvo potiče praktično od te četiri žene, naravno bilo je kasnije i doseljavanja na to ostrvce. Danas je to ostrvo, mesto sa najvećom učestalošću alergijske astme na svetu, između 40 do 70 odsto stanovništva ima alergiju i astmu.
Tamo se godišnje svakom stanovniku izvadi pola kile krvi pošto sve moguće ekipe genetičara istražuju te gene. Ali mi do danas nismo ustanovili direktnu vezu između genetike i bolesti. Mi znamo koji su to geni koji su promenjeni ali ne znamo najprostiju stvar, da li neko mora da ima sve gene da bi dobio alergiju ili samo poneki gen.
U svetu su rađene studije koje su pratile da li otac, majka, bliski srodnici imaju alergije i kolika je verovatnoća, šansa da dete ima alergiju. To zovemo empirijski rizik. Cifre su otprilike ovakve, ako dete ima brata ili sestru koji ima alergiju 25% je rizik za dete koje će se roditi ili se rodilo. Ako otac ima onda je oko 45% a ako majka ima oko 55 do 60% . Ako imaju i otac i majka alergiju onda je preko 75 posto za empirijski rizik. Mi znamo da postoje ta rizična deca koja su sklona alergijama, senzibilisana na određene vrste alergenata i kod njih se sprovode preventivne mere. Ali alergija se može dobiti i ako nema tih predispozicija, ali je klinička slika uvek malo blaža. Dakle, imamo naslednu i nenaslednu alergiju."
Grinja i korov
„Ima alergerna koji su skoro svuda oko nas. U Evropi je najčešći alergen kućna grinja. To je jedna interesantna životinjica koja je relativno kasno otkrivena. Njena veza sa astmom je uočena 1965.,1966. godine u Holandiji. U kućnoj prašini Holandađni su pronašli tu mikroskopsku životinjicu, ženka je veličine oko trećine milimetra a mužjak je znatno sitniji. Ta životinjka je potpuno neškodljiva za čoveka, živi u blizini čoveka jer ima interesantnu naviku da se hrani ljudskom peruti. Ona je bezazlena za čoveka ali je njen izmet strahovito jak alergen. Izuzetno je otporna na sve živo, u zamrzivaču na minus 18 može dve tri nedelje da preživi. Najbolji način da se otarasite grinja je da izbacite tepihe, perjane jastuke, vunene prekrivače.
Jedan od najčešćih alergena je i polen, nekada je to bila trava a sad je i korov. Biljke stvaraju ogromne količine polena, tone i tone polena koji leti po vazduhu, mi smo obavijeni polenovim zrncima. Pre dvadesetak godina kod nas se pojavila ambrozija, korov, ta biljka nikad nije živela u Evropi, to je američka biljka. Ima mnogo teorija kako je došla, zavisi koju teoriju volite , oni koji vole teorije zavere reći će da su nam je posipali Amerikanci da bi nam prodali lekove za alergiju. Ambrozija je najverovatnije došla sa žitom, kada su kombajnima to žito kupili pokupili su i seme korova koje raste u žitnim poljima.
Postoje i manje važni alergeni osim ovih, recimo buđ, javlja se tamo gde je jako velika vlaga. Dakle, ako nećete da imate alergiju neka vam bude suva kuća, pazite na ćoškove.
Bolje prirodno nego veštačko
„Ne obraćamo dovoljno pažnje na ishranu i zato imamo deficit nekih stvari koje utiču na razvoj alergija. Imamo deficit cinka i zato bi ga trebalo dodavati neprestano u ishrani. Cinka ima u telećoj i svinjskoj đigerici, konjskom mesu, žumancetu, integralnim žitaricama, orasima, zrnu lana i susama. Deca koja dobijaju suplementaciju od cinka bolje napreduju, manje oboljevaju. Trebalo bi više koristiti esencijalne masne kiseline, Omega 3 i Omega 6. Omega 3 masne kiseline se nalaze u masnoj morskoj ribi, kao što je losos, tuna, sardine, haringe, skuša, bakalar. Omega 6 je uglavnom biljnog porekla (noćurak). Delotvorno je kada se primenjuju zajedno."
Dakle, s jedne strane, pojačajte otpornost organizma i smanjite šansu za alergijske reakcije a sa druge, izbegnte alergene. Unosite sve što je potrebno organizmu putem ishrane bolje je nego koristiti veštačke preparate, savetuje Dr Branislav Nestorović pedijatar, pulmolog, alergolog sa Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj.
