Izvor: B92, 03.Maj.2012, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
6 načina da očuvate pamćenje
Ne možete da se setite imena vaše učiteljice iz drugog razreda, niti šta ste jeli prošle noći? To je potpuno prirodno – dugoročno i kratkoročno pamćenje se pogoršavaju s godinama. Međutim, postoji način da usporite taj proces.
Predstavljamo vam šest zanimljivih trikova koji vam mogu poboljšati koncentraciju.
1. Hrana za misli
Svi se nadaju da će u miru ostariti i spolja i iznutra. Naučnici smatraju da je za to presudna dobra ishrana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kako biste vaše pamćenje održali mladim čak i kada vam mozak stari, naučnici preporučuju hranu bogatu antioksidansima, poput borovnica, jabuka, banana, tamno zelenog povrća, belog luka i šargarepa.
Antioksidansi su molekuli koji se lako vezuju sa „slobodnim radikalima" koji se sa starenjem akumuliraju u našem telu i uništavaju ih.
Pošto je mozak izgrađen uglavnom od zdravih masti, za dobar rad neurona neophodan je unos omega 3 masnih kiselina.
Omega 3 se nalaze u raznim vrstama ribe i orašastih plodova.
Vaš mozak možda bi voleo i neki dezert. Naime, istraživanja pokazuju da i čokolada blagotvorno deluje na pamćenje i mišljenje zbog antioksidanasa pod nazivom flavanoidi.
2. Žvaka za mozak
Niko ne zna zašto, ali istraživanja su pokazala da žvakaća guma popravlja pamćenje. Naučnici su pokušali da otkriju i zašto, ali nisu uspeli.
Ipak, postoji nekoliko hipoteza. Možda žvakaća guma utiče na protok vaših sokova i ubrzava rad srca ili utiče na hipokampus, regiju u mozgu zaduženu za davanje signala za otpuštanje insilina.
Koji god da je razlog, žvaka odlično deluje na koncentraciju i pamćenje.
3. Igrice
Kako biste mozak održali u kondiciji, morate mu dati dovoljno izazova.
Trenutno na internetu imate više igrica koje vam mogu popraviti raspoloženje, budnost i koncentraciju.
Naravno, ne treba zaboraviti ni stari dobri sudoku i ukrštenice koji vam mogu pomoći u osvežavanju sinapsi.
4. Probudite se i pomirišite ruzmarin
Naučnici su otkrili da arome mogu snažno uticati na kognitivne sposobnosti ljudi.
U studiji iz 2003. psiholozi su pitali 144 volontera da izvedu seriju testova dugoročnog pamćenja, radne memorije i testove pažnje i reaktivnosti.
Neki od ispitanika su istovremeno mirisali esencijalno ulje ruzmarina, a neki ulje lavande.
Ispostavilo se da su ispitanici koji su mirisali ruzmarin i radili zadatke pokazali značajno bolje rezultate u testovima dugoročne i radne memorije, nego oni koji su radili bez mirisa ili s mirisom lavande.
Štaviše, oni koji su mirisali ruzmarin osećali su se budnije, dok je lavanda uspavljivala druge ispitanike.
5. Odmarajte
Čak i kad spavate, vaš mozak radi i priseća se situacija koje ste proživeli tog dana. On ih konsoliduje i skladišti.
Naime, u jednom istraživanju na pacovima, dve regije u njihovim mozgovima – hipokampus i medijalni prefrontalni korteks – prolaze kroz ubrzani prikaz događaja od tog dana.
Na osnovu tog procesa mi formiramo sećanja.
Ako prečesto budete preskakali san, može se desiti da se neka sećanja pomešaju ili izgube, a kasnije nećete moći da ih se prisetite.
6. Vežbajte
Fizička aktivnost ne utiče samo na mišiće, nego i na sivu masu.
Istraživanja pokazuju da se hipokampus smanjuje s godinama, ali da starije osobe koje redovno šetaju mogu da vrate njegov volumen.
U jednoj studiji predvođenoj Arturom Kramerom sa Univerziteta u Ilionisu, 60 osoba starosti između 55 i 80 godina odlazilo je na 40-minutne šetnje tri puta nedeljno.
Drugih 60 učesnika radilo je vežbe postizanja tonusa, poput joge i istezanja.
Ispostavilo se da su osobe koje su šetale povratile više od dva procenta volumena hipokampusa, za razliku od onih koji su trenirali jogu i volumen povećali za jedan odsto.
Naučnici veruju da mozak ima koristi od šetnje zato što ona eliminiše stres.
Takođe, ona ubrzava cirkulaciju i olakšava dospevanje kiseonika do mozga.
