Izvor: B92, 28.Sep.2011, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
5 činjenica o laganju
Novo internet doba veoma je olakšalo laganje. Anonimnost nam dopušta da kažemo šta god želimo i to bez bilo kakvih posledica.
Dok se na filmu i televiziji prikazuju brojne zanimljive teorije o načinima za otkrivanje laži, u stvarnosti je mnogo teže shvatiti da li neko govori istinu ili ne.
Dr Džef Henkok sa Kornel univerziteta stručnjak je na polju laži i obmana, a ovo su njegova zapažanja:
Lažemo svakog dana
Ljudi lažu u proseku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jednom dnevno. Moglo bi se reći da je to začuđujuće malo, s obzirom na to da se svakodnevno susrećemo sa brojnim skndalima i prevarama.
Oči (ne) lažu
Veruje se da proučavanje pokreta očiju i/ili prmene u glasu pomaže u detektovanju neistine. Obe stvari su u suštini netačne.
Lažemo kako bismo se dopali nekom
Oko 80 odsto korisnika jednog sajta za upoznavanje laže u nekoj od 3 osnovne kategorije: visina, težina i godine. Žene najčešće kriju broj kilograma, a muškarci visinu. Kako bi prikrili svoje godine, neretko se služe i fotošopom.
Otkrivanje laži nije lako
Čovek može da detektuje laž u samo 54 odsto slučajeva, odnosno, potrebno je da neko bude užasno loš lažov kako bismo posumnjali u njegove reči. Međutim, postoje osobe kojima je veoma lako da otkriju neistinu. Jedna studija je pokazala da među 20.000 ljudi postoji svega 18 onih koji pogađaju laž u više od 90 odsto slučajeva.
Laži prate trendove
Posmatrajući ljude koji lažu, naučnici su ustanovili određene profile. Priče koje sadrže neistine uglavnom koriste sledeće fraze:
Manje "ja” izjava (psihološki način distanciranja od laži).
Manje reči poput "ali”, "osim”, "pored” (kako bi se umanjila složenost laži).
Više negativnih emocija
Dr Henkok pretpostavlja da je poslednji faktor oslobađanje od krivice.
„Negativna emocija je zapravo metod kojim se izaziva sažaljenje ili simpatija slušaoca, kome se na taj način skreće pažnja sa suštine, odnosno laži", smatra dr Henkok.
Foto: graur razvan ionut / FreeDigitalPhotos.net
