Izvor: Politika, 07.Maj.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci više ne „puše kao Turci”
Prvi uspesi turskog premijera koji je poveo rat protiv duvana izjednačavajući cigarete sa terorizmom
Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul – Turci koji na javnim mestima prekrše zabranu pušenja neće biti pogubljeni po propisima za koje se tvrdi da su važili u 17. veku, mada je njihov premijer odlučan da protera duvan izjednačavajući cigarete sa terorizmom.
Tvrde da je sultan Murat Četvrti znao da prerušen luta ulicama ovog grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naređujući egzekucije onih koji su kršili njegov zakon o zabrani pušenja donet da bi se smanjila zavisnost od sedenja po čajdžinicama i kafanama.
Jedan od najstarijih pokušaja zabrane korišćenja duvana na javnim mestima je neslavno propao, popularnost duvana je štaviše porasla, pa je izreka „pušiš kao Turčin” ušla u mnoge svetske jezike.
Sultan nije uspeo, ali turski premijer Redžep Tajip Erdogan rešen je da završi posao započet pre puna tri veka. Davno je zabranio pušenje ne sednicama kabineta, a kada je 2007. pokrenuo opštu kampanju ostalo je upamćeno da je za borbu protiv cigareta rekao da je „isto toliko važna kao i borba protiv terorizma”.
Pre dve godine konačno je isposlovao Zakon o zabrani pušenja na svim javnim mestima, uključujući restorane, kafiće i barove (ako nemaju otvoren prostor), koji se striktno sprovodi.
U ovoj zemlji u kojoj mnogi žive od uzgajanja duvana, njenih 22 miliona pušača – od kojih su dobra polovina mladi muškarci – ne mire se lako sa zabranom.
Najglasniji su vlasnici hiljada čajdžinica po kojima muškarci provode najveći deo slobodnog vremena pričajući ili igrajući „tavlu”, igru na tabli koja potiče iz drevne Mesopotamije a i danas je najomiljenija zabava čitavog muškog Bliskog istoka.
Vlasnici čajdžinica kažu da su najmanje 80 odsto njihovih gostiju pušači. Ništa nije pomoglo. Ustavni sud je početkom ove godine odbio zahtev jednog udruženja vlasnika kafana da se zakon ukine.
Iako su kazne za prekršitelje niske – 77 lira (30 evra) za razliku od 500 evra u susednoj Grčkoj – to ne umanjuje Erdoganovu rešenost da što više duvana protera sa sedmog po veličini tržišta cigareta na svetu, turskog.
Antiduvansko raspoloženje je, kažu kritičari, deo napora vlasti da promeni društvo. Sekularisti premijerovu Partiju pravde i razvoja optužuju da otkako je 2002. došla na vlast promoviše konzervativne islamističke vizije.
Kako je Zakon o zabrani pušenja donet u vreme kada su uvedena ograničenja na reklamiranje alkohola, kritičari su još uvereniji da su alko-nikotinske restrikcije deo plana islamizacije.
„Mislim da idemo ka kamufliranoj zabrani alkohola”, tvrdi Tahir Berakarasu koji je na čelu asocijacije vlasnika kafea, barova i restorana istanbulskog kvarta Bejoglu, središta noćnog života ovog 16-milionskog grada.
„Šta se to ovde događa? Da li to znači da u ovoj zemlji ne žele alkohol”, pita on podsećajući i da je Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne Turske, voleo „rake”, tursku varijantu makedonske mastike, grčkog uza ili libanskog araka – pretka naše rakije.
Ima ih koji smatraju da je reč o udaru na kulturu življenja. „Otomansku kulturu nasledili smo od predaka. Zašto je menjamo?”, kaže mi Ahmed Čeliker, 32-godišnji vlasnik kafića u četvrti Sultanahmet. „Leti je lako, ali po ovakvom danu retko ko sedi napolju da bi mogao i da puši”.
„Zaista mislim da u svemu ovome ima religije”, žali se Ahmet donoseći veliku kriglu „efes” piva. „Oni su protiv pušenja, oni su protiv alkohola, oni su... šta da kažem”.
Žuri da bi što pre nekim Holanđanima pripremio nargile uz duvan sa ukusom jabuke. Potom se vraća koristeći još jedan argument koji se tiče islamskih poveza za glavu koji nose žene.
„Pogledajte koliko je samo mladih devojaka pod hidžabom. Majka mi kaže da pre 20 godina toga nije bilo”.
Ako se meri po duvanu, alkoholu i hidžabu, Turska se nesumnjivo vraća svojim islamskim korenima.
„Volela bih samo kada bi se zakoni o jednakosti žena primenjivali tako striktno kao zabrana pušenja”, žali se Gulseren Onanč, bivša predsednica udruženja ženskih poslodavaca Turske.
Sudeći po prepunim barovima Bejoglua, Erdoganovi konzervativci nisu pobedili. Ali, to je samo jedan kvart megapolisa.
Čajdžinice i aščinice na stranu, ali sve je više i modernih objekata u kojima, po novim propisima, nema ni duvana, ni alkohola. Barčin Junanč, uvodničarka „Hurijeta”, piše da se tradicionalni šampanjac više ne služi ni posle pozorišne predstave u Bešiktašu, istanbulskom kvartu koji drži opoziciona Republikanska narodna partija koju je osnovao Ataturk.
Ministarstvo zdravlja pravi novi kompjuterski program kako bi se u privatnom biznisu utvrdilo ko svojim zaposlenim dopušta pušenje. Vlada namerava da angažuje „dobrovoljačku miliciju” koja će potkazivati prekršioce.
Biće da je strah razlog što se svi tako striktno drže zabrane pušenja. Vlasti imaju drugo objašnjenje. Kažu da su Turci skloni da se menjaju pa podsećaju kako je lako pre 15 godina prihvaćena zabrana pušenja po autobusima ili, mnogo važnije, sa koliko su malo otpora Turci prihvatili Ataturkove reforme kada im je 1928. uveo latinicu i sa glava skinuo fesove zamenjujući ih šeširima sa Zapada.
U svakom slučaju, Erdogan, kome sva predviđanja daju novu ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima 12. juna, ima ključni argument: Turci više ne „puše kao Turci”.
Potrošnja duvana je u 2010. pala za 13,2 odsto, a Turska je postala peta na svetu i treća u Evropi po striktnosti sprovođenja mera za zabranu pušenja.
Boško Jakšić
objavljeno: 08.05.2011
.jpg)
