Izvor: B92, 07.Nov.2010, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čašica ubija
Lekari smatraju da je opasnost od alkohola potcenjena i u našoj zemlji. Prema piću, naspram duvana i droge, naše društvo postupa mnogo opuštenije.
Piše: B.Caranović, Novosti
Foto:Mattox, www.sxc.hu
Štetnost narkotika, alkohola i duvana niko ne spori. Ipak, hajka na pušače poslednjih nedelja, u susret Zakonu o zabrani pušenja, izgleda gotovo licemerno kada u isto vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rakiju može da pazari i pije - svako, uvek i bilo gde.
Utisak da je opasnost od alkohola potcenjena bila je tema nedavnog istraživanja objavljenog u poznatom medicinskom magazinu „Lancet". Jedan od autora je profesor Dejvid Nat, bivši savetnik britanske vlade za problematiku droga. Studija je pokazala da, kad je u pitanju loš uticaj na zdravlje i porodicu, upravo piće prednjači, ispred droge i duvana!
Zaključak mnogih lekara jeste da je jedini razlog što država na izvestan način privileguje „flašu" - industrija alkohola oko koje se vrti veliki novac. Prihod našeg budžeta od alkohola, samo do novembra ove godine, iznosi oko 43 milijarde dinara!
U studiji britanskih stručnjaka merena je štetnost, za konzumenta i njegovu širu okolinu, 20 droga (među koje su uključeni i alkohol i duvan), na temelju 16 kriterijuma. Alkohol se pokazao kao najštetniji. Duvan i kokain su jednako štetni, dok su ekstazi i LSD smešteni u donji deo liste kao najmanje štetni. Alkohol je tri puta štetniji od kokaina i duvana.
Čašica je, ne samo kod nas, privilegovani pratilac svih događaja - od najveselijih do najtužnijih. U isto vreme, sama država podstiče dobronamerni stav prema alkoholu. Kod nas su dobar primer „Guča", „Rakija fest", „Bir fest", gde iza zabavnog programa stoji ogromna količina ispijenog alkohola.
- Industrija te vrste, kada je videla da gubi bitku na polju duvana, odigrala je sračunato, pa zato u poslednje dve decenije imamo niz finansiranih istraživanja o korisnosti alkohola - kaže dr Petar Borović, iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut". - Navodna naučna istraživanja, naštimovana, stvorila su sliku da je konzumiranje alkohola čak korisno. Otuda priča o aperitivu, da je dobro popiti čašu vina svakog dana... Sve to pod devizom da alkohol štiti krvne sudove, da je dobar za kardio-vaskularni sitem i da reguliše holesterol. A potpuno je netačno. Alkohol je samo i isključivo štetan!
Nauka kaže da je alkohol ćelijski otrov. Kao što se koristi za vidanje rana, da ubije ćelije virusa i bakterija, tako se ponaša i kada dođe u organizam.
- Alkohol ubrzava i ulazak kancerogena iz duvana u krv - objašnjava dr Borović. - Zato, pušači koji konzumiraju alkohol češće obolevaju od raka jezika, nepca želuca, bubrega, jetre... Čuveni aperitiv kada uđe u želudac napravi podlive u želucu, opeče ga, želudac počne bolno da se grči, a to se smatra otvaranjem apetita. Čak 60 odsto populacije Srbije ima gastritis. Alkohol je dobrim delom zaslužan za to. A, treba znati, da i najmanja doza ubije nekoliko ćelija u mozgu, pa otud i glavobolje od pijanstva.
Da je bitka sa alkoholom veoma teška slaže se i dr Jasmina Gvozdenović, iz Instituta za javno zdravlje „Batut".
- Teško je boriti se sa njim, jer, za razliku od duvana, gde je dokazano da je i pušenje jedne cigarete štetno, što ni najokoreliji pušači više ne poriču, stručna javnost kod alkohola forsira priču da je konzumiranje jednog pića čak zdravo ili da nije štetno - kaže dr Gvozdenović.
Ipak, kaže naša sagovornica, nema dileme da su u Srbiji cigarete veći ubica od alkohola.
Prema poslednjim podacima iz baze „Zdravlje za sve" Svetske zdravstvene organizacije, koje se odnose na standardizovane stope umiranja od bolesti izavanih pušenjem i alkoholom, na 100.000 stanovnika, naša zemlja se nalazi u boljoj poziciji od Bugarske, Hrvatske, Mađarske i Slovenije. U odnosu na Evropsku uniju, stopa smrtnosti od alkohola i duvana u Srbiji je veća.
- Stopa umiranja od uzroka za koje je odgovoran alkohol u Srbiji je nešto viša od proseka EU, ali niža nego u drugim zemljama - kaže dr Gvozdenović. - Ali je stopa umiranja od uzroka za koje je odgovorno pušenje u Srbiji značajno veća od proseka EU.
Od osoba koje piju alkohol, gotovo 40 odsto ima zdravstvene probleme, a 10 odsto muškaraca i pet odsto žena su - alkoholičari.
- Danas u svetu ima oko 76 miliona alkoholičara, a 2000. godine od ove bolesti je umrlo 1,8 miliona ljudi - kaže dr Gvozdenović. - Svake godine preko 55.000 mladih Evropljana umire zbog posledica prekomernog konzumiranja alkohola, odnosno jedan od četiri smrtna ishoda u Evropi kod mladih muškaraca, između 15 i 29 godina, povezan je sa alkoholom.
Oko 3,8 odsto svih smrti u svetu izazvano je alkoholom.
Suštinski problem alkohola, sociolozi kažu, ipak leži u njegovom uticaju na javno zdravlje. Posledice koje ostavlja mnogo su gore nego svih ilegalnih droga zajedno.
- Jedan od najjačih faktora razvoda u Srbiji upravo je alkoholizam - kaže Vera Despotović-Stanarević, porodični psihoterapeut, rukovodilac savetovališta za brak i porodicu Centra za socijalni rad „Beograd".
- Naše društvo, kultura, međutim, jako je tolerantno prema alkoholu i alkoholičarima. A uzrok velikog broja slučajeva nasilja u porodici, kao i problematične dece, upravo je alkohol.
Kako Despotović-Stanarević kaže, problem je u tome što posledice od alkohola nisu tako očigledne i drastične kao kod droge, pa im se samim tim i umanjuje značaj.
Alkohol je jeftin i lako dostupan, široko rasprostranjen. Pušača je lako izolovati, zabraniti mu da puši u krugu od 50 metara od fabrike, firme ili ustanove. „Pretiti" mu boleštinama. Za to vreme, alkoholičarem se smatra samo onaj ko se valja u jarku ili leži na klupi u parku. Teško je priznati da je veliki broj naših prijatelja i rođaka ovako ili onako zavisan od alkohola, dakle - bolestan.
Laž o Francuzima
Kako dr Borović kaže, ključni adut takozvanih istraživanja bio je da Francuzi manje obolevaju od moždanih i srčanih udara jer, navodno, konzumiraju alkohol. - U pitanju je bila čista obmana, jer je dokazano da Francuzi manje pate od kardiovaskularnih i cerebralno-vaskularnih bolesti zbog načina ishrane, sa puno voća, povrća i maslinovog ulja - kaže Borović. - U stvari, alkoholizam je naučeno ponašanje. Zato sam protivnik festova, manifestacija i događaja na kojima se protežira alkoholno piće. Pozadina svega je zarada. Ne sme i ne može država to da podržava, jer se tako stvaraju alkoholičari.
Zdravlje Srbije
Prema rezultatima ispitivanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2006. godine, 52,6 odsto muškaraca i 24,6 odsto žena pije alkohol povremeno, a 5,7 odsto muškaraca se nalazi u grupi sa visokim rizikom za nastanak dugotrajnih bolesti. Alarmantni podaci su vezani za mlade od 12 do 19 godina, gde je registrovano da se 25,5 odsto napilo bar jednom u životu, a 33,1 odsto mladih od 15 do 19 godina pilo je alkohol povremeno. Takođe, 9,1 odsto mladića je izjavilo da se opija bar jednom mesečno, a 10,5 odsto dece i omladine mlađe od 18 godina kupuju alkohol na javnim prodajnim mestima. Čak 60,2 odsto mladih u Srbiji, od 12 do 19 godina, nema negativan stav prema konzumiranju alkohola.
Legalne i ilegalne droge
U britanskoj studiji su istraživači naveli devet kriterijuma štetnosti droge za konzumenta i sedam za okolinu. Među štetnim posledicama za pojedinca je, pre svega, narušeno zdravlje, a društvenu štetu predstavljaju sukobi u porodici, povezanost sa kriminalom, ekonomske posledice... Sve droge „vrednovane" su na listi od 1 do 100, u kojoj je 1 označavalo najmanju štetu, a 100 najveću. Alkohol je „zaradio" 72 boda, prati ga heroin sa 55 i krek sa 54.
Dve legalne droge, alkohol i duvan, ušle su u gornji razred po štetnosti, a najmanje dva puta su štetnije od ilegalnih droga, smatra dr Nat.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od posledica konzumiranja alkohola u svetu godišnje umre oko 2,5 miliona ljudi. Računaju se srčana obolenja, bolesti jetre, saobraćajne nesreće, samoubistva...
