Izvor: Politika, 29.Sep.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlostavljanje se može izmeriti
To često nije „glavobolja”, već „glava boli” od posledica mobinga
Svet je opasno mesto
(ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji to gledaju i ne preduzimaju ništa).
Albert Ajnštajn
Nepotreban novac se troši za bolovanja zlostavljanih. Osim za poslodavca, ovo predstavlja suvišan izdatak na nacionalnom nivou zbog troškova lečenja i rehabilitacije, naknada i prevremenih odlazaka u penziju. U Nemačkoj je inicijativa za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaustavljanje mobinga krenula od vlasnika velikih kompanija jer im zbog mobinga rastu finansijski troškovi.
U Srbiji je ova tema bila potisnuta u drugi plan sve do uvođenja promena u način poslovanja, pri čemu se često kaže da je „tranzicija dovela do eksplozije mobinga” i da je strah od otkaza „okidač mobinga”.
U osnovi, mobing pokreću primitivizam i psihopatologija. Ovo je novi socijalno-medicinski problem starih korena koje treba prepoznati i otkloniti. Veoma je bitno ubediti i sebe i druge da postoji problem i da treba reagovati.
„Količina zlostavljanja“ zavisi od intenziteta i vremena trajanja zlostavljanja i može se odrediti mobingometrijom – metodom za kvantifikovanje nivoa oštećenja zdravlja koja je uzročno povezana sa narušavanjem psihološke klime u firmi. Utvrđeno stanje je osnov za medijaciju ili utuživanje.
Svaki lekar svakodnevno doživljava da mu se obrati pacijent koga boli glava. Međutim, to često nije „glavobolja”, već „glava boli” od posledica zlostavljanja na radu. Ako se zna da tokom nedelje čovek trećinu vremena provodi na poslu, nije lako kada radno mesto i radna okolina postanu „ratište“.
Zlostavljani u početku ne veruje da je zlostavljan, kasnije uočava da su svi protiv njega i počinje sa preispitivanjem i traženjem krivca u sebi, doživljajem vlastite nesposobnosti i ličnog obezvređivanja. Najgore što se može desiti jeste psihički poremećaj koji je teško prevazići i vratiti zaposlenog u normalne životne tokove.
Metoda mobingometrije ukazuje na verovatnoću urušavanja zdravlja zaposlenih usled poremećenih odnosa u radom miljeu. Nije lako odrediti „količinu“ mobinga. U svakom slučaju, ona zavisi od intenziteta i vremena trajanja sukoba.
Psihičko zlostavljanje na radnom mestu nije novost. Na njega nailazimo u svim procesima rada, a u njegovoj osnovi leži i želja za vlašću, potreba za ponižavanjem drugih, osećaj ljubomore, zavisti, mržnje.
Karakteristične reakcije žrtava su:
Početno samookrivljavanje – (da li sam ja odgovoran/na za nastalu situaciju, gde sam pogrešio/la?).
Usamljenost – (ne govori o svom problemu ni u porodici ni sa prijateljima, ako iznese svoj problem nailazi na nerazumevanje u porodici i u okolini – „dvostruki mobing”).
Lično obezvređivanje – („nisam u mogućnosti da se prilagodim”, „ne mogu rešiti problem jer sam nesposoban, ništa ne vredim”).
Borba za blokadu i eliminaciju mobinga – (ova reakcija je karakteristična za jake i inteligentne osobe svesne da su izložene mobingu; one koriste sva raspoloživa zakonska, psihološka, medijska i druga sredstva kako bi skrenuli pažnju javnosti).
U praksi postoje slučajevi kada su se sporovi mirno završili zbog straha poslodavca od zakonskih sankcija. Međutim, ako ne dođe do mirne medijacije, onda se odluka o utuženju prepušta pojedincu.
Po svetskim merilima, pojedinac mora biti izložen mobingu najmanje šest meseci, i to najmanje jedanput nedeljno. Pitanje je da li je zaista potrebno nekoga izložiti ovolikim „štetnostima na radu“ da bi se govorilo o zlostavljanju?
Pojedinac u grupi doživeće ono o čemu ni sam ne bi ni sanjao prolazeći kroz ovakav vid torture. Potpuno je prepušten sam sebi, a posledice uzimaju danak na njegovom emocionalnom i poslovnom planu koje ispašta i porodica. Obično je pritisak gotovo neizdrživ, te u zavisnosti od intenziteta i trajanja zlostavljanja, neko može „pregurati“ probleme, a nekom se ugrozi zdravlje do te mere da život završi samoubistvom ili uzimanjem pravde u svoje ruke.
Oni koji zlostavljaju uglavnom su iskompleksirane ličnosti sa poremećenim ponašanjem čiji atak na žrtvu može da dovede do organskih bolesti i duševnih poremećaja. U Švedskoj je, na primer, 10–20 odsto suicida posledica mobinga, a tri od četiri žrtve mobinga imaju zdravstvene posledice. Zato stižu upozorenja da se zlostavljanjem na radu treba ozbiljno baviti i u stručnoj i u široj javnosti.
Prim. dr, specijalista za medicinu rada
Zoran Ivanov
objavljeno: 30.09.2010.
Pogledaj vesti o: Penzija
