Izvor: Danas, 11.Feb.2015, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strateški mobing i železara
U literaturi se vrlo često navodi najpoznatiji slučaj strateškog mobinga koji se dogodio u Italiji, 1995. godine, kada je najveća italijanska železara ILVA iz Taronta i Đenove, koja je bila procenjena na 50.000 milijardi lira, privatizovana za 2.400 milijardi lira, i kada je otpočela reorganizacija železare koja je podrazumevala drastično smanjenje broja zaposlenih, pre svega visokokvalifikovanih.
S obzirom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na to da u Italiji, kao i u mnogim evropskim zemljama, postoji vrlo strog zakon koji zabranjuje otpuštanje radnika bez jasnog razloga u organizacijama koje imaju više od 15 zaposlenih, upravljački vrh je smislio novu strategiju. Radnicima koji su proglašeni viškom ponuđen je posao nekvalifikovanih radnika u pogonu, a u slučaju da to ne prihvate, preduzimane su mere kako bi ih naterali da sami daju otkaz. Ove mere su se svodile na oduzimanje sredstava rada, radnih zadataka, kao i izolacije i preseljenje radnika u staru napuštenu zgradu železare gde nisu postojali stolovi, stolice, telefoni i kompjuteri. Godine 1998. u ovu zgradu premešteno je oko 200 zaposlenih. Radnici, većinom muškarci, dolazili su svako jutro kako bi otkucali identifikacionu radnu karticu i čekali. Nekoliko meseci kasnije, grupa radnika je prihvatila ponudu za niže radno mesto, dok su ostali nastavili da se bore. Rezultat ovog višemesečnog psihoterora bio je niz psihosomatskih poremećaja među mobiranim radnicima, kao i pokušaj samoubistva jednog od njih, koga su spasile kolege. Ishod ove devetomesečne patnje bilo je podizanje tužbe Ministarstva rada protiv ILVA, nakon kampanje u medijima i tužbi advokata. Stara zgrada je zatvorena, a žrtve mobinga su dobile parnicu i višemilionsku odštetu.
„Mobing“ Jelene Todosijević, izdanje Arhipelag
