Izvor: S media, 02.Sep.2010, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šefu garantovana kazna
Od subote počinje primena novog zakona za sprečavanje zlostavljanja na radu. Veća odgovornost poslodavca.
Za svaku nervozu na poslu kriv je - šef. Ovo, istina, pojednostavljeno tumačenje Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, čija primena počinje u subotu, zadaće mnogo glavobolja rukovodiocima. Novim propisom dodatno je pojačana odgovornost poslodavaca, bez obzira na to da li je šef zlostavljač, posmatrač ili ne primećuje lošu klimu među radnicima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Iako nije precizirano šta je zapravo mobing, od šefova se očekuje da tu pojavu jasno prepoznaju, kao i da zaštite radnike od zlostavljanja, ali i da prijave svakoga za koga sumnjaju da se ponaša nedolično. U suprotnom, za "neosetljivost" mogu da budu kažnjeni i sa 800.000 dinara.
MINISTAR POTPISAO
Ministar Rasim Ljajić u sredu je potpisao Pravilnik o ponašanju poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu. - Cilj Pravilnika jeste da zaposlene upozna s pravima, obavezama i mogućnostima za zaštitu integriteta na radnom mestu - rekla je Snežana Lakićević, državni sekretar u tom ministarstvu.
I dok u Uniji poslodavaca ovaj propis ocenjuju potpuno nepotrebnim, jer se sličan može naći u još samo četiri evropske zemlje, u Ministarstvu rada i socijalne politike i Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da je on neophodan.
- Do sada su radni sporovi trajali u proseku po četiri godine, uprkos zakonskoj obavezi da se okončaju za šest meseci, a 90.000 izvršenja starije je od dve godine! Zbog neprimereno dugih suđenja ovakva situacija nas vodi direktno u Strazbur - ocenjuje Olga Kićanović iz Republičke agencija za mirno rešavanje radnih sporova, i dodaje da je mobing "skup medicinsko-socijalno-ekonomski fenomen". - Žrtva gubi zdravlje (u momentu prijave skoro sve žrtve su na bolovanju), a gubi i poslodavac jer mu je radnik neproduktivan. U "Folksvagenu" su izračunali da je godišnja šteta od mobiranog radnika između 25.000 i 50.000 evra. Gubitnik je, na kraju, i država.
Poslodavci, međutim, smatraju da će zakon doneti više štete nego koristi. Jer, sve se svodi na subjektivna tumačenja.
- Sve sudske troškove plaća poslodavac, a takse su poskupele za 500 do čak 2.000 odsto, pa će najviše profitirati država - objašnjava Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije. - Drugo, u zakonu stoji privremena mera da se mober odvoji iz sobe u kojoj je žrtva, a zanemaruje se činjenica da u Srbiji čak 47 odsto firmi radi u jednoj prostoriji.
U Uniji dodaju i da je Srbija specifična po svojoj neefikasnoj proizvodnji, pa bi svaka promena u dinamici posla mogla biti tumačena kao "nezakoniti pritisak".
B. Stjelja
