Izvor: B92, 19.Nov.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprava o zakonu protiv mobinga
Beograd, Novi Sad -- Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa da je poslodavac odgovaran za štetu koju zaposleni učine zlostavljajući drugog zaposlenog.
Na današnjoj javnoj raspravi u Beogradu o Nacrtu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, istaknuto je da se tim nacrtom zakona uređuje sprečavanje i zabrana zlostavljanja na radu, postupak zaštite od zlostavljanja kod poslodavaca i postupak sudske zaštite.
Predstavnica Ministarstva za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rad i socijalna pitanja Radmila Bukumirić-Katić rekla je da se Nacrt zakona odnosi na sve poslodavce i da je njegov cilj da se "stvori atmosfera preventivnog delovanja da ne dođe do mobinga".
Radmila Bukumirić-Katić, koja je i član radne grupe za izradu zakona, rekla je da se zaštita ostvaruje kod poslodavca u postupku medijacije i postupku za utvrđivanje odgovornosti za nepoštovanje radne discilpline.
"Ako tu zaštita bude neuspešna, onda se ide na nadležni sud u parničnom postupku, koji ima karakter radnog spora", rekla je ona i navela da postoje tri strane u sporu.
Prema njenim rečima, strane u sporu su poslodavac, odnosno njegov predstavnik, zaposleni koji je žrtva zlostavljanja i radnik koji vrši zlostavljanje.
"Prva i ključna tačka i cilj ovog zakona je da što manje slučajeva dođe pred sud i da se što više slučajeva reši u postupku medijacije", kazala je ona i navela da je po njenom mišljenju pitanje medijatora ključno za to kako će se zakon sprovoditi.
Ona je rekla da mobing, prema definiciji, "predstavlja psihološku torturu, odnosno teror", ali da svaka pojava koja se odnosi na psihološko maltretiranje ne predstavlja mobing.
"Mobing je ponašanje na radnom mestu kada jedna osoba ili grupa osoba psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta sve do eliminacije sa radnog mesta", kazala je ona i navela da je karakteristika mobinga da se takvo ponašanje ponavlja u toku dužeg vremena.
Kako je rekla, u predlogu zakona se ne navodi vreme u kojem to ponašanje traje, ali je bitno da se ponavlja.
Ona je navela da je u zemljama u tranziciji zlostavljanje na radu izuzetno vidljivo, a da u Srbiji postoji više tipova mobinga.
Ona je ukazala da je mobing u Srbiji naročito prisutan u novoprivatizovanim preduzećima i društvenim preduzećima kojima predstoji privatizacija, ali i da je vrlo prepoznatljiv i politički mobing.
Prema njenim rečima, pojedini poslodavci ne shvataju materijalnu štetu koju im nanosi mobing.
Radmila Bukumirić-Katić je navela da slučaj mobinga u Nemačkoj poslodavca na godišnjem nivou može koštati od 25.000 do 75.000 evra.
Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Vlada Andrić kazao je da je Srbija među zemljama u kojima je strah od otkaza ili gubitka posla najizraženiji.
Andrić je ocenio da se mobing može zaustaviti donošenjem zakona o mobingu.
"Kada se kaže mobing, mi u sindikatu mislimo na mobing koji sprovodi upravljački vrh prema radnicima. Može se mobing vršiti i u delu seksualnog zlostavljanja, ali zakon tretira i da se mobing vrši prema poslodavcima", naveo je on.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Zoran Pualić rekao je da je Nacrt zakona u interesu poslodavaca i ukazao je da on ne sme biti sredstvo sindikalne i političke borbe.
On je predložio da taj zakon pre Skupštine Srbije usvoji Socijalno-ekonomski savet.
Tokom javne rasprave predloženo je da se u proces medijacije uključi i Agencija za mirno rešavanje sporova.
U današnjoj javnoj raspravi učestvovali su članovi Predsedništva Veća Sindikata Srbije, predstavnici Samostalnih sindikata Srbije, članovi radne grupe za pripremu tog zakona, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Unije poslodavaca Srbije i UGS Nezavisnost.
Vojvodina: Istraživanje o mobingu
Čak četiri petine zaposlenih u Vojvodini imaju psihičke probleme jer su izloženi mobingu, a dve trećine njih bi promenilo firmu.
To je deo rezultata dobijenih posle jednomesečnog rada SOS telefona za žrtve zlostavljanja na radnom mestu, saopštio je danas pokrajinski Savez samostalnih sindikata.
Posredstvom tog telefona u Sindikatu svakodnevno stižu pozivi a za pomoć se obratilo 80 odsto onih koji su u radnom odnosu, 12 procenata je bilo onih koji su ostali bez posla a javilo se i osam odsto radnika koji su sami dali otkaz.
U najvećem broju slučajeva mobing se dešava starijima od 50 godina dok je ta pojava najmanja prema onima od 20 do 30 godina starosti, precizirao je Sindikat napominjući da su broj SOS telefona najčešće okretali oni koji se na radnom mestu osećaju poniženima, omalovaženima i obezvređenima.
Bilo je i poziva zbog neljudskih fizičkih uslova rada koji ostavljaju teške posledice po zdravlje a mnogi su zvali i zbog nemogućnosti odlaska na bolovanje čak i kad uopšte nisu u stanju da rade.
Obraćali su se i zbog dobijanja poslova neodgovarajućih njihovoj stručnosti ili godinama, kao i oni kojima je, bez objašnjenja, zarada umanjivana ili nije ni isplaćivana.
Prema toj analizi, skoro 70 odsto slučajeva mobinga je zastupljeno u privatnom sektoru a ta pojava se najčešće koristi kao metod pritiska kako bi radnik sam napustio svoje radno mesto.
Odnos zlostavljanih žena i muškaraca je 56 prema 44 odsto a prema nivou obrazovanja zbog mobinga su se najviše javljale osobe sa srednjom školom (68 procenata) dok je s fakultetskim obrazovanje bilo njih 28 odsto, navedeno je u saopštenju.
