Izvor: B92, 21.Mar.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasprava o "mobingu"

Beograd -- Psihički teror na poslu, odnosno mobing, sprovodi se na svim nivoima zaposlenih, zaključeno je na raspravi u SSS Beograda.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Vlada Andrić je, tokom rasprave na temu "Kako se boriti protiv mobinga", naveo da u Srbiji zbog velikih ekonomskih promena upravljački vrh često vrši pritisak tako da radnici sami daju otkaze, kao i da je sve prisutnija politička >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozadina mobinga, pa se na vodeća mesta u firmi postavljaju politički podobne osobe.

Mobing je, po definiciji, neprijateljski ili neetički vid komunikacije od strane pojedinca ili više osoba, usmeren protiv pojedinca u nezaštićenoj poziciji na poslu.

Andrić je kazao da je sindikat prvi u poziciji da reaguje na tu pojavu, ali da mora da obezbedi "partnersku stranu da se bavi rešavanjem problema psihičkog terora na poslu".

Učesnici današnje rasprave složili su se da su najčešće žrtve mobinga najsposobnije i najkompetentnije osobe jer izazivaju zavist kolega na poslu, kao i osobe visokih moralnih standarda koji nisu spremni na etičke kompromise.

Kao žrtve navode se i tek zaposleni i radnici pred penzijom, mirni i povučeni radnici niže stručne spreme, "poštenjaci" koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti na poslu i kreativne osobe.

Klinički psiholog Mirjana Vuksanović kazala je da osobe koje su određeno vreme podvrgnute mobingu mogu da razviju prolongirani stres i ukazala da je upravo stres najčešća posledica te pojave.

"Mobing najčešće počinje suptilnim primedbama na kvalitet rada određene osobe koje vremenom dobijaju ličnu notu, praćenu ogovaranjem i podsmehom", navela je Vuksanovićeva, doktor medicine.

Ona je rekla da se mobingom smatra kad se psihički teror javlja jednom nedeljno i u periodu od najmanje šest meseci.

"Najčešće se primećuje mobing u kom žrtvu ignorišu i isključuju iz društvenog života firme, kontrolišu da li je na poslu više ili manje od uobičajenog, daju žrtvi zadatke koje ne može da reši i obezvređuju rezultate njegovog rada", navela ja doktorka.

Docent na fakultetu Megatrend Vesna Baltezarević kazala je da 18 odsto mobiranih radnika izvrši samoubistvo godišnje u svetu.

"Tri miliona zaposlenih u EU bili su žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja na radnom mestu, u SAD-u svaki četvrti radnik, a u Velikoj Britaniji svaki osmi", navela je ona.

Baltezarevićeva je kazala da su najčešće tegobe mobinga bezvoljnost, neobjašnjiv umor, poremećaj sna i povlačenje u sebe, a da su osnovne grupe poremećaja telesni, psihički i poremećaji ponašanja.

Učesnici današnje rasprave složili su se da je zakonodavni nivo prvi u rešavanju ovog problema, a zatim i u radnoj organizaciji.

U svetu je praksa da postoje konsultanti ili nadzornici koji se bave sprečavanjem tog problema.

Sudija Vrhovnog suda Srbije Predrag Trifunović kazao je da na zakonskoj regulativi o mobingu u Srbiji tek traba da se radi i ukazao da postoje delovi zakona koji se odnose na ugrožavanje na poslu.

"Bilo je nekoliko sudskih postupaka presuđenih u korist radnika, a najčešća sankcija je gubitak poslovnog ugleda poslodavca kao i druge predviđene mere", zaključio je Trifunović.

Nastavak na B92...