Izvor: Glas javnosti, 05.Mar.2010, 07:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici maltretirani, al' se plaše da prijave
BEOGRAD - Pojava mobinga u Srbiji je sve češća, ali zbog straha i nesigurnosti žrtve ga prijavljuju tek po prestanku radnog odnosa, kada je prekasno i kada im se više ne može pomoći, rečeno je za jučerašnjim okruglim stolom "Mreža za zdravlje i sigurnost na radu - prevencija i ublažavanje mobinga".
Jasmina Maričić-Vukotić, inspektor odeljenja inspekcije rada u Beogradu, kaže da ta ustanova po prijavljenom slučaju često potvrdi sumnje zaposlenog da se susreće sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mobingom na radu, ali da još ne postoji zakonska regulativa te oblasti, pa Inspekcija rada ne može da preduzme konkretne korake. Ona je kazala da bi trebalo ohrabriti zaposlene da anonimno prijave slučaj mobinga.
- Zaposleni često moraju da trpe samovolju poslodavca, kako bi obezbedili sebi ekonomsku egzistenciju. Strah i nesigurnost za radno mesto svakodnevica su u ovom vremenu besparice - kazala je Maričić-Vukotić, napominjući da za inspektore još ne postoje pravne norme niti precizno definisane procedure za postupanje u slučajevima mobinga.
Ona je zaposlenima poručila da jako dobro moraju da prouče svoj ugovor o radu, jer je to jedini način da steknu potpunu pravnu sigurnost.
Prema njenim rečima, sigurni znaci mobinga su premeštanje zaposlenog sa mesta na mesto i primoravanje da duže ostane ostane na poslu.
- Zaposleni se premeštaju na neuslovna mesta, bez odgovarajućeg osvetljenja ili pristupa računaru, a od njih se traži da ispune svoje obaveze. Najčešći ishod je uručenje otkaza zbog navodne nesposobnosti - kazala je inspektorka rada, napominjući da je evidentan problem i nepostojanje društvenog okruženja u kojem bi radni odnos bio humaniji.
Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike Vera Božić-Tefalt rekla je da se Predlog zakona o mobingu nalazi u skupštinskoj proceduri i napomenula da je aktuelan problem i utvrđivanje činjenica mobinga, zbog čega malo slučajeva dobija sudski epilog.
Profesor katedre za evropsko javno pravo Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Snežana Vasiljević ukazala je da je cilj projekta "Mreža za zdravlje i sigurnost na radu" razvoj socijalno odgovornog tržišta rada u četiri zemlje zapadnobalkanske regije - Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.
Prema njenim rečima, regionalna saradnja, što je jedan od uslova za pristupanje EU, u toj oblasti je veoma korisna.
Cilj projekta, takođe, jeste sprovođenje zdravstvenih i sigurnosnih standarda EU u zemljama jugoistočne Evrope do 2013. godine.
Jedna od glavnih aktivnosti projekta je osnivanje regionalne antimobing mreže, a planirano je i formiranje savetodavne službe za žrtve mobinga u čiji će rad biti uključeni sindikalni predstavnici. U raspravi je zaključeno da je mobing uzrok značajnih ekonomskih, socijalnih i zdravstvenih problema.
