Izvor: Kurir, 28.Dec.2010, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OVE GODINE ČETIRI PUTA VIŠE PRIJAVA ZA MOBING
BEOGRAD - Inspektoratu za rad, tokom ove godine, prijavljeno je oko 300 slučajeva mobinga, što je gotovo četiri puta više nego prethodne 2009, izjavio je direktor tog inspektorata Predrag Peruničić.
- Na zlostavljanje na radnom mestu podjednako se žale zaposleni u privatnim i državnim preduzećima. Razlike gotovo da nema ni u broju prijava koje su uputili muškarci i žene - kazao je Peruničić.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu počeo je da se primenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << od 4. septembra, ali to nije povećalo broj prijava u odnosu na prethodnih devet meseci ove godine.
- Broj prijava nije porastao od početka primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu. U Inspektorat je tokom 2010. prosečno stizalo oko 30 prijava mobinga svakog meseca - naveo je Peruničić.
On je, ipak, istakao da je broj prijavljenih slučajeva mobinga porastao u odnosu na prethodnu 2009. kada je registrovana 71 prijava.
Prema nezvaničnoj statistici, u sudove je od početka primene novog zakona stiglo nekoliko desetina predmeta, a presuda, niti novčanih kazni zbog mobinga još nema.
- Posao Inspektorata za rad je da po prijavi obavi nadzor i utvrdi pravo stanje stvari, a na sudovima je dalje da utvrdi da li je reč o mobingu ili nije - objašnjava Peruničić.
Direktor Inspektorata za rad istakao je da najveći broj prijava zlostavljanja na radnom mestu ipak nije osnovan, jer se, zapravo, radi o prekršajima drugih zakona, pre svega Zakona o radu, a ne o mobingu.
Ponašanja koja se prema zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu smatraju mobingom su, nemogućnost komuniciranja sa poslodavcem, narušavanje međuljudskih odnosa, narušavanje ličnog ugleda i identiteta zaposlenog, kao i poslovnog ugleda. Kao mobing se može okarakterisati i ugrožavanje zdravlja, kao i seksualno uznemiravanje.
Zakon predviđa disciplinske, prekršajne i novčane kazne za poslodavce, ali i zaposlene čime bi trebalo da se preduprede, ali i adekvatno kazne nekolegijalni odnosi na radnom mestu.
Zavisno od težine prekršaja, poslodavci koji se vode kao pravna lica predviđene su kazne od 100.000 do 800.000 dinara, dok će poslodavci koji su registrovani kao fizička lica morati da plate od 10.000 do 400.000 dinara.
On je podsetio da se zakonom o mobingu ne odnosi na prekršaje poput neredovne isplate zarada ili onemogućavanja zaposlenome da iskoristi godišnji odmor.
- Zabluda je da se u tim slučajevima radi o mobingu, to su zapravo prekršaji koji se tretiraju Zakonom o radu - ukazao je Peruničić.
On je podsetio da postoji Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Zakon o ravnopravnosti polova, pa se mobingom ne smatraju ni prekršaji iz te oblasti.
- Mobingom se ne smatraju ni mere kojima se poboljšava radna disciplina u funkciji efikasnijeg obavljanja posla, kao ni insistiranje poslodavca da se primenjuju mere bezbednosti na radu - napomenuo je Peruničić.
Direktor inspekcije rada podsetio je da zakon o mobingu važi i za honorarne saradnike i volontere, a ne samo one koji su u stalnom radnom odnosu.
- Čini se da se zaposleni plaše da prijave mobing zbog posledica i sankcija koje ih očekuju nakon toga - kazao je Peruničić.
On je dodao da i kod poslodavaca postoji strah od primene ovog zakona, pošto su sva pravila još nova, a čitavo sprovođenje zakona dodatno otežava i to što je mobing pojava koju nije lako definisati i dokazati.
- Mobing jeste pojava koja se dešava u Srbiji i sa kojom se treba boriti, ali kada je reč o radu i radnim odnosima postoji još dosta velikih problema, poput sprovođenja bezbednosnih propisa, suzbijanja rada na crno i ostvarenja prava na redovnu zaradu i odmor - kazao je direktor Inspektorata za rad.
Oko 300 prijava mobinga
Izvor: Radio 021, 28.Dec.2010
Inspektoratu za rad, tokom ove godine, prijavljeno je oko 300 slučajeva mobinga, što je gotovo četiri puta više nego prethodne, 2009, izjavio je direktor tog Inspektorata Predrag Peruničić.
