Izvor: Politika, 23.Sep.2010, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najopasniji su patološki sukobi
Takva osoba muči žrtvu zato što joj to predstavlja zadovoljstvo
Da li će, i u kom obliku, zakon o mobingu biti primenjiv i delotvoran, zavisi, između ostalog, i od toga šta je uzrok zlostavljanja u svakom konkretnom slučaju. Uzroci zlostavljanja na radnom mestu mogu biti zasnovani na nekom realističnom konfliktu kao što su sukobi oko moći, interesa, resursa i sl., gde zlostavljač raznim aktivnostima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokušava da žrtvu otera iz radne organizacije ili sa određenog radnog mesta. To može obuhvatiti niz različitih situacija: od slučaja kada zlostavljač želi radno mesto svog kolege, do namere poslodavca da se oslobodi zaposlenih koji mu predstavljaju višak (strateški mobing). Ili kada politički postavljeni kadrovi u državnim i javnim ustanovama žele da oteraju prethodnu garnituru zaposlenih (politički mobing). Po podacima Službe za informisanje i podršku žrtvama Viktimološkog društva Srbije, u ovakvim situacijama žrtve zlostavljanja su raznovrsne, kako po obrazovanju i vrsti zanimanja, tako i po mestu koje zauzimaju u hijerarhiji radne organizacije (kako čistačice, tako i direktori). Zlostavljač takođe može biti bilo ko, dovoljno je da ima motiv i nizak nivo empatije. Žrtve su često samouverene, kompetentne za posao koji obavljaju, svesne su razloga za zlostavljanje, bore se protiv zlostavljača i traže pomoć u radnoj organizaciji ili van nje. Ova vrsta žrtava zlostavljanja verovatno će iskoristiti mogućnosti koje im novi zakon pruža, a pre svega mogućnost posredovanja (internog ili eksternog) kao efikasnog načina da se sukobi reše, a sukobljene strane sačuvaju dobre međuljudske odnose i dođu do sporazuma koji će biti najpovoljniji za obe strane.
Međutim, mnogo je opasnija situacija po žrtvu kada je konflikt nerealističan, tj. ne potiče iz sredine nego se nalazi u ličnosti zlostavljača (nastao bilo kada tokom života) i rezultira njegovom psihičkom patologijom. Takva osoba je otvoreno ili pritajeno agresivna, neempatična, i muči žrtvu, bez vidljivog razloga, jedino zato što joj to predstavlja zadovoljstvo. Takav zlostavljač će pažljivo izabrati žrtvu, i to obično nesigurne osobe, niskog nivoa samopoštovanja, nesposobne da se zaštite i pruže otpor. Takve žrtve su, usled duge i drastične torture, pre sklone da se samookrivljuju i budu destruktivne prema sebi (nekad do samoubistva) nego da se suprotstave zlostavljaču ili zatraže pomoć. Obično ozbiljno narušeno zdravlje ne pripisuju pravom uzroku. Iako je ovakvim žrtvama zlostavljanja novi zakon najpotrebniji, pitanje je koliko će biti sposobne da ga iskoriste. U ovakvim situacijama, ako zlostavljač uopšte pristane, trebalo bi primeniti specifičan vid posredovanja između žrtve i počinitelja (victim-offender medijaciju) i angažovati dobro edukovanog i iskusnog medijatora. Međutim, za radnu organizaciju bilo bi najpoželjnije da otpusti takvog zlostavljača jer je malo verovatno da će prestati sa takvim ponašanjem; verovatnije je da će samo promeniti žrtvu.
Donošenje Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu podstaklo je veliki broj zainteresovanih (poslodavci, zaposleni, Sindikat, NVO, resorna ministarstva i dr.) da se više bave ovom pojavom i da se edukuje što veći broj ljudi, što će doprineti preventivi, zaustavljanju, ali i sprečavanju zloupotrebe ovog neprihvatljivog ponašanja. Vrlo je važno da se mogućnost posredovanja ili medijacije, koju novi zakon predviđa, pravilno primeni, tj. da se dobro izaberu kadrovi koji će se njom baviti u okviru radne organizacije (interni medijatori) i da im se obezbedi kvalitetna obuka. Tako obučeni medijatori bili bi u mogućnosti da se bave lakšim slučajevima zlostavljanja dok bi za one teže i zahtevnije trebalo angažovati iskusne eksterne medijatore. Da bi zaista zaživela, medijaciju bi trebalo uvesti u postojeća normativna akta preduzeća ili oformiti zaseban normativni akt samo u vezi sa medijacijom. Tako bi radna organizacija poslala poruku svojim zaposlenim da želi da se zlostavljanje i sukobi rešavaju na miran i efikasan način i da se pri tom, što je moguće više, sačuvaju dobri međuljudski odnosi. Ovakav pristup bi predstavljao i dobar vid preventive, tj. sprečavanja zlostavljanja na radnom mestu.
*Psiholog, specijalista medijacije, saradnica Viktimološkog društva Srbije
Mirjana Tripković
objavljeno: 24.09.2010.
