Izvor: B92, 07.Apr.2012, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mobing: Svaki treći lažno optužuje
Beograd -- Godinu i po od stupanja na snagu Zakon o mobingu, malo ko je traži pravdu na sudu.
Zlostavljanja najviše u državnoj upravi i javnim preduzećima, trgovini i bankarstvu.
Priča o mobingu u Srbiji ostala je na nivou statističke greške. Tek se stotinak zaposlenih odvaži da presavije tabak i na sudu se obračuna sa svojim zlostavljačem, dok 300 "žrtava" godišnje zatraži pomoć lekara ili pokuša >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se nagodi mirnim putem.
"Svakog dana na naša vrata pokuca bar jedan ili dvoje radnika koji zbog dugotrajnog zlostavljanja na poslu osećaju posledice po svoje zdravlje, ali je broj stvarnih žrtava neuporedivo veći", kaže dr Marjana Trkulja iz prve srpske Ambulante za mobing, koja već dve godine radi pri Institutu za medicinu rada u Beogradu.
Prema podacima Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, mobing je mnogo prisutniji nego što pokazuje zvanična statistika. Ipak, u poslednjih 18 meseci, od kada je na snazi Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, radnici češće skupe hrabrost i upru prstom u zlostavljača, a to je uglavnom - šef. Od 156 raznih zahteva za medijaciju, čak 102 su se odnosila upravo na mobing.
"Mobing je u našoj zemlji veoma rasprostranjen, a takvom ponašanju svakako doprinose visoka nezaposlenost i besparica. Strah od gubitka posla razlog je što su žrtve u stanju da veoma dugo trpe kojekakva maltretiranja, šikaniranja, pretnje, ucene, omalovažavanja..."
Olga Kićanović, iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova primećuje da među onima koji prijavljuju zlostavljanje, skoro trećinu čine - manipulanti:
Dešava se da radnici pokušavaju da zloupotrebe Zakon o mobingu i da lažno optužuju svoje nadređene za zlostavljanje kako bi izvukli neku korist, a najčešće novčanu naknadu. U većini slučajeva oni budu razotkriveni i zato dobiju sankcije. Najčešće plate novčanu kaznu, budu udaljeni sa posla mesec dana, ali mogu da dobiju i otkaz. Uz sve to mogu da odgovaraju pred sudom.
Prema rečima dr Trkulje, da bi sud priznao mobing, neprijateljska komunikacija i emotivni teror moraju da traju najmanje šest meseci po dva puta nedeljno, tako da periodične svađe, podmetanja i čarke ne ulaze u ovaj koš.
"Iako se sve više radnika odvaži da reši svoj problem, većina ih ćuti", ocenjuje Kićanovićeva.
"Ipak, nesumnjivo je on najprisutniji u državnoj upravi i javnim preduzećima gde se radi o "mobingu pameti". Nekvalifikovani rukovodici najčešće maltretiraju obrazovane i stručne radnike. U ovim službama samo se podobnost smatra sposobnošću i zato je ova nova vrsta mobinga veoma opasana jer eliminiše stručnjake."
Direktor Republičkog inspektorata za rad Predrag Peruničić takođe smatra da je broj prijava tek kap u moru, ali se nada da će novi zakon osnažiti mnoge da se izbore sa ovom "modernom epidemijom":
"Najčešće se pritužbe čuju iz delatnosti trgovine, usluga i bankarstva, ali je činjenica da mobinga ima svuda. Prošle godine smo, na zahtev radnika, prekontrolisali 145 poslodavaca optuženih za zlostavljanje na radu. U 126 slučajeva je pronađen osnov zbog kojeg smo reagovali, bilo prijavama ili upozorenjem."
