Izvor: S media, 16.Okt.2010, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko sve nudi pomoć za mobing?
Otkako je na snagu stupio Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu podneto je više od 600 prijava. Najveći broj pritužbi odnosi na seksualno uznemiravanje. U Srbiji postoje četiri adrese na koje se žrtve zlostavljanja na poslu mogu obratiti za pomoć. Sud je krajnje rešenje.
Ukoliko smatrate da ste žrtva agresivnog poslodavca, koji „lovi“ svaku vašu grešku na radu, ponižava vas, ucenjuje, zadaje nemoguće zadatke i kontinuirano vas zlostavlja, možete se obratiti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na adrese više institucija koje će vas posavetovati kako da zatražite zaštitu od mobera.
U Srbiji u ovom trenutku postoje četiri institucije i organizacije koje pružaju podršku žrtvama mobinga, daju pravne savete ili preuzimaju ulogu medijatora na relaciji žrtva-zlostavljač. To su Viktimološko društvo Srbije, Agencija za mirno rešavanje radnih sporova i udruženja „Stop mobing“ i „No mobing“.
Na adresu Agencije za mirno rešavanje radnih sporova svakodnevno stiže dvadesetak prijava za mobing. Otkako je na snagu stupio Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu podneto je više od 600 prijava. Interesantno je da se najveći broj pritužbi odnosi na seksualno uznemiravanje, a potpisnici ovakvih podnesaka su uglavnom žene.
Stručnjaci Viktimološkog društva Srbije edukovani za pružanje pomoći žrtvama mobinga. Otkako je 4. septembra stupio na snagu Zakon o mobingu, najveći broj poziva ovoj organizaciji upućen je upravo zarad traženja saveta o pravima zlostavljanih na radnom mestu.
Pregovarajte ili tužite
-Kada je u pitanju mobing, jako je teško savetovati žrtvi da ostane u moberskoj sredini, kao što je teško savetovati osobe koje trpe svaku drugu vrstu nasilja da ostanu u nasilnoj zajednici – kaže za S media portal mr Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije. – Stručnjaci naše organizacije informišu žrtve o njihovim pravnim mogućnostima i pružaju podršku. Najčešće savetujemo da ostvare komunikaciju sa neposredno pretpostavljenim ili sa drugim licima, sve u zavisnosti od vrste mobinga koji žrtva trpi. Naš predlog je da žrtva porazgovara sa nekim ko bi mogao da posreduje između nje i mobera. To, uostalom, predviđa i Zakon. Ukoliko takva vrsta pregovora ne urodi plodom, žrtvi preostaje da potraži prava na sudu.
Otići ili ostati
Naša sagovornica kaže da bi bilo teško ikome sugerisati da napusti mobersku sredinu pre nego što pokrene sudski postupak, jer se u današnje vreme posao teško pronalazi. S druge strane, praksa pokazuje da žrtve nasilja na radnom mestu traže pomoć tek posle dužeg vremenskog perioda tolerancije na zlostavljanje. Osnovni razlog je strah od gubitka posla.
Međutim, u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da podnošenje prijave protiv mobera ne povlači za sobom automatsko dobijanje otkaza. Naprotiv. Obelodanjivanjem da radnik ima problem sa poslodavcem on sebe zapravo štiti od eventualne odmazde nadređenog.
S. Moldovan
