Izvor: Politika, 17.Mar.2011, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz slavine ili na bunaru
Zamislite danas da pokušavate da komunicirate sa poslovnim partnerima samo preko telefona, faksa i kurirske službe
Pre pola godine vest dana bila je da je Delta erlajnz prva avio-kompanija u svetu koja je počela da prodaje karte preko Fejsbuka. Manje je poznato da kod nas možete preko Fejsbuka da rezervišete smeštaj u jednom hotelu kod Ivanjice, a prethodno se detaljno upoznate sa svim sadržajima koji su dostupni u hotelu i izuzetnoj prirodnoj okolini i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fejsbuk zidu „porazgovarate” sa direktorom marketinga.
U američkim školama su se upravo na društvenim mrežama (Fejsbuk) pojavili novi oblici đačkog mobinga, po mnogo čemu neuporedivo teži od onog na koji smo se već (nažalost) navikli. Razlika je u tome što se od virtuelnog mobinga ne može pobeći – ako se učenik upiše u drugu školu (sa željom za novi početak), u novom odeljenju će ga odmah prepoznati po profilu na društvenoj mreži koji ga prati mnogo kompletnije i sveobuhvatnije nego nekadašnje „karakteristike” od kojih smo ,,strepeli” pre 40-50 godina.
Pre nego što olako „zabranite” korišćenje društvenih mreža (što je i tehnički neizvodljivo) razmislite o tome da ista tehnologija može da se upotrebi na sasvim drugačiji način. Učiteljica razredne nastave u osnovnoj školi u Pančevu koristi Fejsbuk stranice da mnoge pedagoške aktivnosti poveže i sa decom i sa njihovim roditeljima. Na njenom društvenom profilu su obaveštenja o: rasporedu časova, promenama smene, roditeljskim sastancima, sistematskim pregledima, takmičenjima i rezultatima takmičenja, pozorišnim i bioskopskim predstavama, važnim stvarima koje treba da se ponesu u školu i slično.
Kada je zemljotres pogodio Kraljevo (3. novembra, u dva sata ujutro), korisnici Tviter društvene mreže su prve informacije o tome imali od drugih tviteraša posle sedam minuta, mnogo pre nego što su obaveštenje dobili od bilo kog javnog medijskog servisa. Jedna banka je preko svoje Fejsbuk stranice organizovala odlazak dobrovoljaca na vikend-raščišćavanje ruševina u Kraljevu, a „Lajk” je služio da se prijavite za odlazak (banka je plaćala prevoz).
Možemo li da zamislimo da se lišimo Interneta? Oni stariji, kojima se Internet pojavio u zrelom životnom dobu, verovatno i mogu mnogo lakše od mlađih, koji ne znaju da je postojalo i vreme u kome širokopojasni Internet nije bio deo uobičajene stambene infrastrukture. Kao što ni autor ovih redova ne može uverljivo da zamisli da se voda ne dobija iz slavine, već da se po nju mora ići u dvorište na bunar, što je bila realnost mnogih iz prethodne generacije. Tako bi bez Interneta opet slali pisma našim iseljenicima, račune bi plaćali samo u pošti i banci (pa kakav god da je napolju kijamet), roditelji bi se viđali sa učiteljicom na roditeljskim sastancima i u danu otvorenih vrata, avio-karte bismo kupovali samo u poslovnicama i turističkim agencijama...
Naš privreda, koja je deo globalne privredne infrastrukture, ne samo da ne bi bila konkurentna već bi bila skoro potpuno onemogućena u funkcionisanju. Zamislite danas da pokušavate da komunicirate sa poslovnim partnerima samo preko telefona, faksa i kurirske službe? Pre nego što biste poštom (faksom) i primili zahtev za ponudom, vaš potencijalni kupac bi svoju nabavku izvršio kod nekog drugog. Dok biste vi ujutro čekali da vam kurir donese izvod iz banke u kome je izveštaj o tome šta se juče dešavalo na vašem računu, vaša konkurencija bi u realnom vremenu vršila robno-novčane transakcije.
Opasnosti, koje nam realno prete u virtuelnom svetu, nisu ni u čemu preuveličane, u tom pogledu budućnost je mnogo crnja nego što sada možemo i da pretpostavimo. Sve to nije razlog da se odustane od korišćenja svih internet servisa (čiji broj neprestano raste) nego upravo motivacija da se stalnom obukom osposobljavamo za bezbedno korišćenje Interneta, jer je to uslov našeg ekonomskog opstanka.
Ipak, povremeno prošetajte parkom vašeg kućnog ljubimca u off-line režimu...
Direktor I Net doo
Vojislav Rodić
objavljeno: 17.03.2011.
