Izvor: S media, 03.Sep.2010, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Firma plaća svaki trač
“Novosti otkrivaju”: Šta sadrži pravilnik o pravilima ponašanja između zaposlenih i poslodavaca.
Zaposleni širom Srbije narednih dana trebalo bi da očekuju spisak dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja na poslu, kao i precizna uputstva kome mogu da se obrate ako osete mobing. U novom Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu i Pravilniku o ponašanju poslodavaca i zaposlenih, koji počinju da se primenjuju od četvrtka, prvi put su taksativno pobrojana >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prava i obaveze svih zaposlenih, ali i kazne za sve koji se ogreše o ova dokumenta.
ZAŠTIĆENI SVEDOCI
Tužba protiv onoga ko zlostavlja može se podneti najduže šest meseci nakon poslednjeg konflikta. Za vreme trajanja postupka, žrtva i svi svedoci zaštićeni su od otkaza, premeštaja sa radnog mesta i sve vreme imaju pravo na punu platu. - Iako je rok za rešavanje sporova iz radnih odnosa šest meseci, kod nas ima primera gde su neki završeni tek posle 18 godina - dodaje Nataša Zavođa.
Pravilnikom su regulisana opšta pravila ponašanja među kolegama, a većina su iz oblasti lepog vaspitanja. I, svako odstupanje od ovog obrasca može da se tumači kao mobing.
U ovom dokumentu, koji je parafirao ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, navodi se da poslodavac treba da pruža dobar primer ostalima. Od njega se očekuje ljubaznost, uvažavanje sagovornika, obraćanje kolegama s poštovanjem i uvažavanjem. Ali, piše u Pravilniku, ima pravo da očekuje isti tretman.
Ponašanja od kojih se „treba uzdržavati“ su sve vrste ignorisanja, vikanja, pretnji, vređanja, uznemiravanja... Tužbu zbog mobiga mogu dobiti i oni koji vole da ismevaju, ogovaraju, izmišljaju priče i rugaju se kolegama. A, u narušavanje profesionalnog integriteta ubrajaju se i neopravdane kritike i omolovažavanja rezultata rada, dodeljivanje izuzetno teških ili, pak, potpuno ponižavajućih radnih zadataka, neprimereni rokovi, neostvarive norme, neprimereni seksualni komentari...
Spisak poželjnih i nepoželjnih ponašanja je podugačak, a na poslodavcu je da svoje zaposlene detaljno upozna sa svim što mogu da očekuju na poslu. U suprotnom, očekuje ga kazna i do 800.000 dinara, sudski troškovi, a možda i plaćanje odštete.
- Ukoliko neko smatra da ga kolega, ili šef namerno kinji i dovodi u situaciju pritiska, o tome treba da obavesti svog poslodavca, a može da se obrati i predstavniku sindikata, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, ili nekome sa spiska koji će narednih dana svaki poslodavac biti dužan da sastavi - objašnjava Nataša Zavođa, iz Službe za pravne poslove u Uniji poslodavaca Srbije. - Ako pomirenje ne uspe, žrtva se u narednih 15 dana može obratiti sudu. Problem je što za ovakve slučajeve nedostaje sudska praksa i postavlja se pitanje kako će, recimo, neko dokazati da je bio ismevan.
Pet koraka
Radnik prijavljuje poslodavcu da ga kolega maltretira.
U roku od tri dana bira se medijator koji će voditi postupak mirenja. To mogu da budu osobe iz firme u koje obe strane imaju poverenje, a nalazi se na spisku koji se sastavlja prema kolektivnom ugovoru ili se bira iz Agencije za mirno rešavanje sporova, Socio-ekonomskog saveta...
U roku od osam dana treba da se postigne dogovor koji zadovoljava obe strane. Ukoliko do toga ne dođe, poslodavac piše akt da nije došlo do mirenja i radnik može da podnese tužbu sudu u roku od 15 dana.
Za vreme trajanja procesa, koji se rešava po hitnom postupku, zaposleni ima pravo na bezbedno radno okruženje i redovnu platu.
Po završetku procesa, moguće je pokrenuti novi postupak za naknadu pretrpljene štete.
B. Stelja
