Izvor: RTS, 12.Jul.2012, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćute i trpe na poslu
Zbog straha od gubitka posla, većina o mobingu ćuti. Da bi izbegli zakonske obaveze pri otkazu, poslodavci maltretiraju radnike, dok zaposleni sami ne odluče da napuste posao, kažu u Agenciji za mirno rešavanje sporova.
Mada se sve češće događa da radnik odluči da reši problem na radnom mestu, većina i dalje ćuti. Za više od godinu i po dana, od kada je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu, bilo je više od 300 tužbi zaposlenih. Strah od gubitka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posla razlog je što žrtve dugo trpe maltretiranja na radnom mestu.
Jedna žrtva mobinga kaže kako mesecima nije dobijala zadatke, a potom je dobila posao koji je ispod njene stručnosti sa obrazloženjem da je smanjem obim poslova u struci. Zbog stresa se razbolela, a tek posle pet godina borbe i šikaniranja napisala je žalbu Višem sudu. Odgovor još nije dobila.
"Sklonili su me iz zgrade gde su sve moje kolege. Bukvalno su me naterali da radim u podrumu i dve godine sam radila arhivarske poslove", dodaje žrtva mobinga i objašnjava da je radila sa predmetima starim 30 i 40 godina koji su bili "puni đubreta, fekalija i smrada".
Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ima oko dvesta rešenih slučajeva. Čak 90 odsto zahteva odnosi se na mobing, što ukazuje na njegovu rasprostranjenost. U Agenciji problem rešavaju kompromisom pa niko nije ni prezadovoljan ni nezadovoljan.
"Kod ekonomskog mobinga, uglavnom su bili pred penzijom ili nisu kvalifikovani radnici, kojih poslodavac hoće da se oslobodi", kaže Olga Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Ona je rekla da ih u takvim situacijama poslodavac "maltretira do granica izdržljivosti", pa tada zaposleni odluče da odu sami. "Time ih oslobode onih zakonskih obaveza pri otkazu", kaže Kićanovićeva.
"Druga grupa mogu da budu vrhunski intelektualci i oni su u glavnom zastupljeni kod političkog mobinga", objašnjava Olga Klićanović.
Postupak tek na zahtev žrtve
Od kada je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu, pristiglo je 305 zahteva zaposlenih za pokretanje postupka u slučaju mobinga.
Predrag Peruničić, direktor Republičkog inspektorata za rad kaže da postupak po zakonu počinje kada mobingovani podnese zahteva, zatim inspekcija rada dolazi kod poslodavca i obaveštava ga o podnetom zahtevu.
"Na kraju, postoje obaveze poslodavca da na određeni način uredi postupak posredovanja, odredi lice za posredovanje", kaže Petuničić i dodaje da "postoje rokovi u kojima treba da se izvrše određene radnje, kako bi se došlo do željene forme, a to je da mobing prestane, donošenjem pismenog sporazuma, gde neko ko je mobingovan, neće biti žrtva".
Međutim, ukoliko se postupak zlostavljanja na radu ne zaustavi posredovanjem žrtva bi mogla patiti mnogo više, zato je odgovornost velika i onaj ko to radi mora naučiti kako to da čini. Pre svega, potrebna mu je izražena osetljivost za probleme drugoga.
Mnogi koji su određeni u firmama za posrednike, su se hvatali za glavu kada su saznali da su određeni kao posrednici, prosto im nije ostavljena mogućnost da odbiju tako nešto", kaže Vera Kondić iz udruženja "No mobing".
Kondićeva objašnjava da su to "vrlo često lica za bezbednost zdravlja na radu, najčešće lica tehničke struke koja o komunikaciji imaju izuzetno malo informacija"
Do sada je doneta samo jedna prvostepena presuda protiv mobera. Tužbe obično budu odbijene kao nesnovane i neblagovremene.
