Izvor: RTS, 30.Okt.2011, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv mobinga
Regionalna antimobing mreža, osnovana uz pomoć IPA fondova, trebalo bi da pomogne zaposlenima koji trpe zlostavljanje na radnom mestu. Istraživanja pokazuju da je svaki četvrti radnik u Evropi i gotovo svaki drugi u regionu, izložen mobingu.
Prema istraživanjima, svaki četvrti radnik u Evropi izložen je uznemiravanju i zlostavljanju na radnom mestu. Uz pomoć pretpristupnih IPA fondova u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj, pre dve godine organizovana je mreža >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << antimobing savetovališta.
Na završnoj konferenciji projekta u Makarskoj, predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlada pomenutih zemalja, osnovali su regionalnu antimobing mrežu sa ciljem da pomognu zaposlenima objašnjavajući šta je sve mobing, kakve su posledice i kako se od njega braniti.
Srbija ima Zakon o sprečavanju mobinga, za razliku od većine susednih zemalja, ali za godinu dana primene, doneto je tek nekoliko presuda. Više uspeha postigla je Agencija za mirno rešavanje sporova.
Olga Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje sporova kaže da imaju rešena 22 slučaja mobinga i pravosnažno i izvršno, jednu naknadu nematerijalne štete i rešen jedan politički mobing.
U svakoj od četiri zemlje obučeno je po 80 savetnika koji sada pomažu ugroženim radnicima.
"Saradnici u našem antimobing programu su eminentni stručnjaci iz oblasti rada i pravne struke", kaže Mara Erdelj iz Samostalnog sindikata banaka i finansijskih organizacija Srbije "Bofos" dodajući da su u rešavanje problema uključeni i ljudi iz inspekcije rada, Agencije za mirno rešavanje sporova, kao i psiholozi.
Loša statistika u regionu
Prema anketnim istraživanjima u Crnoj Gori i Makedoniji više od 50 procenata zaposlenih izloženo je mobingu.
Goce Selovski iz Sindikata finansijskih delnosti kaže da u Makedoniji rade kompletno sa svim onim elementima koji su potrebni da bi imali evidenciju o tim radnicima, kako bi im pružili savetodavnu i pravnu pomoć.
Hrvatska nema zakon protiv mobinga, ali u slučaju uznemiravanja na poslu, radnik može prekinuti rad dok traje sudski spor i tokom spora tražiti ostvarivanje svojih prava.
Poznato je 45 različitih oblika mobinga, a najveći problem je to što Hrvatski zakon o radu nije nabrojao sve oblike diskriminacije.
Sudija Županijskog suda u Zagrebu Iris Gović kaže da sudska zaštita nije dovoljno kvalitetna u slučajevima ponašanja koja nemaju u osnovi zabranjen termin diskriminacije, već su, na primer, proizvod zavisti, ljubomore, netrpeljivosti bez postojanja nekog konkretnog osnova diskriminacije kao što su pol, starosno doba, bračni status.
Mobing je višestruko štetan, jer firme gube na produktivnosti a ugrožava se i psiho-fizičko zdravlje i ugled zaposlenih, koji stres sa posla prenose i na članove porodice. Zato treba insistirati na bržem donošenju presuda koje kod nas, ne retko, traju duže od zakonom dozvoljenih šest meseci.
