Izvor: Politika, 21.Feb.2011, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolesti rada – od astme do mobinga
Institut za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović” u Deligradskoj ulici jedini u regionu ima referentnu toksikološku laboratoriju za ispitivanje profesionalnih i drugih trovanja
Za razliku od kolega iz Nemačke i Švedske, od kojih se mnogi u toku cele profesionalne karijere nisu susreli sa slučajevima trovanja olovom, lekari Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović” imaju u proseku po tri pacijenta dnevno sa ovim zdravstvenim problemom. Najčešće se olovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otruju sakupljači sekundarnih sirovina, pre svega starih akumulatora, a neki od njih u bolnici završe i po desetak puta. A jedino mesto gde se utvrđuje stepen trovanja i izbacuje olovo iz organizma upravo je Institut za medicinu rada, jer samo on na Balkanu poseduje referentnu toksikološku laboratoriju za ispitivanje profesionalnih i drugih trovanja.
Prema rečima profesora dr Aleksandra Milovanovića, direktora instituta, problem je što svega 20 analiza ide na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a sve ostalo moraju da finansiraju poslodavci ili sami pacijenti.
Lekari ovog instituta jedini su uradili procenu zemljišta i vazduha zagađenih osiromašenim uranijumom na jugu Srbije, a da od Ministarstva za zaštitu životne sredine nisu za to dobili ni dinar. Stručni su i za obavljanje radiološke zaštite, značajne za zaštitu od jonizujućeg zračenja, a jedini poseduju dekontaminacioni centar u kojem bi se u slučaju nesreće osoba koja je ozračena ovde bila „očišćena”, pregledana i lečena.
– Kod nas se obavlja i vrhunska dijagnostika profesionalnih plućnih oboljenja. Ranije smo beležili veći broj trovanja organskim rastvaračima, koji se koriste u industriji. Česte su i alergije, kao i astma, koja je karakteristična za pekare, frizere, krznare, četkare. Pekari su ugroženi jer se prilikom spravljanja testa za hleb koristi oko 200 aditiva sa kojima oni dolaze u dodir. Rudari pate od taloženja prašine u plućima, a kancelarijski radnici od bolesti koštano-zglobnog sistema – kaže naš sagovornik, dodajući da idu u korak sa tretiranjem oboljenja i problemima karakterističnim za svet rada savremenog doba.
– Imamo ambulantu za stres i žrtve mobinga. Antistres program nam je odličan, rade ga stručnjaci koji su se edukovali na Univerzitetu u Ajovi. Novina je da ćemo, zahvaljujući pomoći Ministarstva za nauku, u potkrovlju otvoriti odeljenje za takozvani slip-apnea sindrom, gde ćemo profesionalnim vozačima kontrolisati stepen rizika da zaspu za volanom. Imamo ideju da izgradimo novu zgradu instituta u dvorištu, pa još čekamo odobrenje za projekat i sredstva koja bi bila uložena u to – zaključuje dr Milovanović.
--------------------------------------
Zgradi neophodna temeljna obnova
U zgradu instituta, izgrađenu 1830. godine, malo je ulagano. Ranija konjušnica dinastije Obrenović, zatim kasarna, pa studentski i starački dom, ali i stacionar za profesionalne bolesti, mora da se svakodnevno „krpi”. Drveni pod je na nekoliko mesta potpuno propao, krov je povremeno prokišnjavao, vertikala toaleta se urušavala sa trećeg sprata,a pacijenti su povremeno prinuđeni da jedu u hodnicima jer se trpezarija i kuhinja renoviraju. Ministarstvo zdravlja, koje se iskreno zalaže za regulisanje statusa medicine rada, obezbedilo je sredstva za zamenu prozora, koje su ranije morali da se dihtuju novinama i sličnim materijalima, naročito zimi.
------------------------------------------------
Rendgen-aparat najstariji na Balkanu
U institutu se nalazi najstariji rendgen-aparat na Balkanu iz 1957. godine. Zbog čestih problema sa tim vremešnim uređajem, tehničari češće koriste onaj nešto mlađi – iz 1977. godine. Kako kažu u ovoj ustanovi, za sada uspevaju da izvuku maksimum iz raubovanih aparata, za koje se delovi više ne proizvode. Za nove uređaje – para nema.
Pre desetak godina, ćevabdžinica u komšiluku instituta nelegalno se priključila na njihovu struju, pa se dogodilo da su svi aparati „iskočili”, a kablovi su varničili na sve strane.
----------------------------------------------------
Grana spala na manje od stotinu lekara
– Urušavanje medicine rada traje godinama. Specijalizacije nisu godinama odobravane, a od čak 860 stručnjaka, sada se u Srbiji ovom preventivnom zdravstvenom granom bavi manje od stotinu lekara. Ostali su zbog sigurnog dinara odlučili da postanu izabrani lekari. Sada smo prepušteni tržištu, a prosek godina lekara je 55. Dovijamo se na razne načine da zaradimo novac, obavljamo preglede radnika iz nekih preduzeća, izdajemo i lekarska uverenja za vozače, za zaposlenje, za nošenje oružja. Sve je isto kao kod privatnika, samo što kod njih svira muzikica, a kod nas prokapava kišnica – kaže dr Aleksandar Milovanović.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 21.02.2011
