Izvor: Dzungla.org, 08.Feb.2014, 11:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaka prehlada napad na pluća

SVAKA prehlada ili grip koji se ne odleže, mogu da budu okidač za upalu pluća – pneumoniju. Respiratorne virusne infekcije zbog naglog pada imuniteta i neadekvatnog tretmana, mogu da prerastu u bakterijsku superinfekciju. U tom stanju svako rizično ponašanje: pušenje, alkohol, iscrpljivanje organizma, neuredna ishrana, dodatno otežavaju kliničku sliku pneumonije. Obolevanje i umiranje od upale pluće češće je u manje >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << razvijenim zemljama, a u poslednje dve decenije je u celom svetu u stalnom blagom porastu. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2012. godini je prijavljeno 2.583 virusnih i 8.148 bakterijskih pneumonija. Najčešće obolevaju stariji, siromašni i ljudi lošijeg socio-ekonomskog statusa. Stručnjaci upozoravaju da je pneumonija jedan od najčešćih uzroka teških komplikacija i smrtnosti. – Akutne respiratorne infekcije, naročito ako su praćene povišenom temperaturom, moraju da se odleže nekoliko dana, uz povećan unos vitamina i tečnosti – kaže u intervjuu „Večernjim novostima“ asistent dr Vladimir Žugić, pulmolog, načelnik Odeljenja za funkcionalnu dijagnostiku pluća Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije. – Antibiotike ne treba uzimati, jer su oni u ovom slučaju neefikasni, i daju se samo hroničnim bolesnicima, naročito plućnim, koji imaju povećan rizik za nastanak komplikacija. *Koji su simptomi koji ukazuju da se razvila upala pluća? – Najčešće se javljaju malaksalost, jeza, drhtavica, opšta slabost. Takvo stanje ponekad karakterišu i izraženi bolovi u mišićima i zglobovima, otežano disanje, suv ili kašalj sa iskašljavanjem zamućenog sekreta. U težim oblicima može da se desi izrazit gubitak daha, čak i plavilo usana i jezika – cijanoza. Kod bolesnika koji su na imunosupresivnoj terapiji i starih klinička slika pneumonije može da bude potpuno atipična, i da se jave samo malaksalost, slabost, gubitak apetita, nekada i poremećaj mentalnog statusa. * Kako se bolest najpouzdanije dijagnostikuje? – Uzima se anamneza, radi klinički pregled i standardna radiografija (RTG) grudnog koša, analizira se krvna slika i broj leukocita. U principu se ne radi izolovanje uzročnika pneumonije jer to dugo traje. Epidemiološka istraživanja koja su rađena u inostranstvu i kod nas utvrdila su koji su najčešći uzroci pneumonije u populaciji, i pacijentima odmah dajemo antibiotike. Prvu kontrolu zakazujemo 72 sata od početka lečenja. Ako terapija nije efikasna, radimo izolovanje uzročnika i menjamo antibiotike. Ali, ni u kom slučaju ne možemo da dozvolimo da pacijent čeka pet do sedam dana, koliko taj postupak traje, jer za to vreme bolest može znatno da se pogorša.TRAJNA OŠTEĆENjA * Šta može da poboljša zdravstveno stanje osoba koje imaju sklonost ka respiratornim infekcijama? – Prvenstveno treba otkloniti faktore rizika za česte respiratorne infekcije donjih disajnih puteva. Jedan od najčešćih faktora rizika je hronični rinosinuzitis, hronična upala nosa i sinusa sa dugotrajnim slivanjem niz ždrelo. To dovodi do hronične upale disajnih puteva, čestih ponavljanih respiratornih infekcija, sa trajnim oštećenjem bronha, proširenjem i nakupljanjem sekreta, kolonizacijom bakterija. * Šta su najčešći uzročnici pneumonije? – To je takozvani „veliki kvartet“: streptokokus pneumonije – pneumokok, moraksela kataralis, hemofilus influence i mikoplazma pneumonije. Sve ove bakterije dobro reaguju na standardne peroralne penicilinske preparate kojima i započinjemo lečenje. Nije potrebno odmah davati injekcije, infuzije i jake antibiotike. Kada je uzročnik mikoplazma pneumonije dajemo polusintetske peniciline ili makrolide. * Kako izgleda prva kontrola 72 sata od početka terapije? – Pregledamo pluća slušalicama i pitamo pacijenta kako se oseća. Ako nema temperaturu, lakše diše, nema bolove u mišićima i zglobovima, ako se smanjila opšta slabost i malaksalost, terapija ima efekta. Tada ne radimo kontrolni snimak pluća, jer radiografski tragovi pneumonije mogu biti prisutni i šest nedelja nakon postavljanja dijagnoze, i ako se vide tragovi na snimku, obično se nepotrebno produži terapija sa drugim antibiotikom. Ako pacijent nije klinički bolje, obavezno se pravi kontrolni RTG snimak, menjamo antibiotik i primamo ga u bolnicu. * Zbog čega se tragovi bolesti vide i kada je ona izlečena? – Prilikom upale donjih disajnih puteva, u alveole, vazdušne kese u kojima se obavlja disanje, zbog upale krvnih sudova izliva se tečnost, često sa fibrinom, brojnim ćelijama koje ograničavaju infekciju. Treba dosta vremena da se sve to resorbuje. * Da li se „ožiljci“ vide i godinama posle preležane upale pluća? – Tragovi se, ako nema faktora rizika, potpuno povlače. Kod pneumonije koja se ne povuče, a stanje ne poboljšava, rade se ozbiljne dijagnostičke procedure kao što je skener pluća i bronhoskopija jer to uglavnom ukazuje na neke promene unutar bronha. Nešto onemogućava drenažu tog dela pluća, pogotovo kod hroničnih pušača ili kod onih koji su ranije imali respiratorne infekcije, i treba proveriti da pnumonija, možda, nije samo komplikacija nekog drugog procesa. Često u tim slučajevima nađemo strano telo, čak i tumor. * Koliko traje lečenje upale pluća? – Pacijent mora da miruje pet do sedam dana, da uzima dosta tečnosti i vitamine, lekove za snižavanje temperature ako je viša od 38 stepeni Celzijusa. * Koje su najčešće komplikacije upale pluća? – Mogu biti lokalne i sistemske. Lokalne su retke i obično postoji podloga gde se skuplja gnoj koji se kasnije teško uklanja. Sistemske su nepovoljnije za pacijenta, jer kod teških upala pluća dolazi do akutne intoksikacije organizma, bakterije ulaze u krv (sepsa), nastaje septični šok sa ozbiljnim komplikacijama za sve organe i takvi pacijenti najčešće umiru zbog opšteg „sloma“ organizma. Jedna od najtežih sistemskih komplikacija, koja se često viđa kod mladih ljudi sa nekim od faktora rizika, jeste akutni respiratorni distres sindrom gde dolazi do teškog oštećenja pluća i do potpune nemogućnosti disanja. Takvi pacijenti brzo moraju da se priključe na mehaničku ventilaciju i imaju vrlo neizvesnu prognozu. * U kojim slučajevima se upala pluća komplikuje? – Učestalost komplikacija raste sa faktorima rizika, hroničnim bolestima i godinama. Veći rizik imaju i deca u najranijem uzrastu. Uglavnom se komplikacije ne dešavaju kod zdravih ljudi koji dobiju pneumoniju u normalnom okruženju. Često pneumonija nastaje na bazi hronične bolesti koja se ne prepozna, recimo neke hronične plućne bolesti. Zdrava deca retko dobiju pneumoniju. Ako su upale pluća učestale u detinjstvu obično ukazuju da postoji neka sklonost i predisponirajući faktor. DODATNA ISPITIVANjA * KOLIKO često upale pluća mogu da se ponavljaju? – Ponovljene upale su opasne, i OpširnijeVečernje Novosti

Nastavak na Dzungla.org...