Izvor: Blic, 08.Avg.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što mi sviramo, to ne uče u školi
Guču je prva dva dana posetilo ukupno 140.000 ljudi, a za vikend organizatori očekuju rekordnu posetu od oko 200.000 ljudi dnevno, tako da je na pomolu potpuno ludilo u srpskoj varošici. Primetna je sve veća gužva na ulicama, pored šatora ugostitelji rasplamsavaju vatru i dodaju još poneki zemljani lonac sa svadbarskim kupusom da se krčka, jagnjeće i praseće pečenje je na svakom koraku, a trubački orkestri koji se razlikuju samo po različitim dezenima košulja, od ranog jutra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sviraju već svima dobro poznate melodije, dok se igračice sve smelije uvijaju oko njih.
Jučerašnji dan u Guči bio je u znaku Bobana Markovića, ambasadora trube, koji već godinama širom sveta pronosi srpski melos i predstavlja našu državu u najlepšem svetlu. Priznati muzičar je i na ovogodišnjem saboru dočekan kako i dolikuje jednoj legendi trube, koga ostale kolege doživljavaju kao svog idola, a svi su sa nestrpljenjem iščekivali njegov pretponoćni koncert na stadionu u Guči. Marković je predložen i za zaslužnog muzičara, predlog iz Guče otićiće u Vladu Srbije, a očekuje se da priznanje bude uručeno na jubilarnom 50. saboru.
Jedan je Boban
- Poštujem momke koji idu u muzičke škole i uče note, ali ovo što mi sviramo, to se ne uči u školi. Ja ne znam note i žao mi je zbog toga. Kada komponujem, moje note niko ne ume da pročita, ali sva deca sada hoće da postanu kao Boban Marković. Guča ima jako dobre trubače i ne znam kako žiri uspeva da odredi koji je najbolji, jer svi zaslužuju pobedu i mislim da su samo nijanse u pitanju - rekao je juče Boban Marković i dodao da ne planira da se za dve godine takmiči za prvu trubu sveta.
- Nema potrebe da se takmičim sa trubačima iz svih krajeva sveta, jer sam njih već pobedio. Moj sin Marko će se 2010. godine takmičiti s njima jer je on mnogo bolji od mene. On će preuzeti obavezu da brani Guču i postane prvi trubač sveta - dodao je poznati muzičar i ispričao anegdotu sa poslednjeg putovanja u Ameriku.
- Otišao sam sa prijateljima u jedan džez klub u kome stoji velika slika Luja Armstronga, a prijatno sam se iznenadio kada sam ugledao da pored nje stoji moja mala slika - zaključio je Marković.
Inače, drugo veče 48. sabora trubača proteklo je u atmosferi zagrevanja za naredne dane. Najveseliji provod je i dalje bio na ulicama, dok su šatori bili poluprazni uprkos orkestrima koji su neprekidno svirali ne baš brojnim gostima. Zato je na nekoliko mesta u pojedinim ulicama bilo nemoguće da se prođe, jer je stotine mladih opijenih alkoholom i zvucima muzike igralo bez prestanka. Penjanje devojaka na stolove i šankove sa obližnjih tezgi samo je doprinosilo atmosferi. Nažalost, gde ima alkohola ima i ružnih scena, te je bilo koškanja u masi, pretnji pa i tuča, uglavnom između pijanih mladića željnih dokazivanja.
Strani trubači
Po prvi put ove godine na pozornici velike trubačke bine u Guči prostor su dobili strani trubački orkestri. Oduševljene saboraše zabavljali su virtuozi na duvačkim instrumentima iz Francuske, Poljske, Nemačke, Austrije, Slovenije, Makedonije... I pored fenomenalnog programa i jednog posebnog, reklo bi se etno-džez zvuka, posetioci Sabora najbolje su primili prepoznatljive numere poput „Kalašnjikova", „Ringe, ringe raja", „Sa Ovčara i Kablara", a negde se provukao i „Marš na Drinu". Francuski orkestar '’Boules de Feu’’ iz Remsa u Guču je stigao dan pre nastupa. Zagrevanje je krenulo odmah. Veseli i dobro uvežbani Francuzi svirali su na nekoliko lokacija u varošici trube izazivajući veliko interesovanje prisutnih.
Bakšiš ne primaju jer sviraju zato što to vole, kaže Žili, vođa ovog orkestra čija postava broji dvadeset članova.
- Došli smo da ove godine nastupimo revijalno i to je generalna proba pred pedeseti jubilarni Sabor trubača kada ćemo moći da sviramo u takmičarskom delu programa. Izuzetno nam se dopada srpski melos, uopšte tradicija duvačkih orkestara iz ovog kraja koja se izuzetno neguje i poštuje. Čast nam je da se pojavimo na ovako posećenom festivalu i, iskreno, pomalo imamo tremu - kaže Žili i objašnjava kako su otkrili Guču.
- Prvenstveno smo bili oduševljeni Kusturicom i njegovim ostvarenjima. Onda smo otkrili Bregovića, pa Markovića i na kraju Guču kao celinu te priče. Dosta smo saznali na internetu, puno novinara prenosi sliku iz prestonice trube, tako da smo dobro informisani krenuli na put - kaže vođa benda i dodaje: „Obožavamo da sviramo ljudima, uvek su nasmejani, veseli, uživaju i mi uživamo sa njima. U ovoj varoši vlada tako dobra atmosfera da prosto zaboravimo kada smo počeli, a kada završili sviranje. Juče smo čitav dan izvodili repertoar na raznim lokacijama i toliko je bilo dobro da se nismo uopšte umorili".
Danas u Guči
7.00 - trubačka budilica ulicama Guče
13.00 - takmičenje zdravičara, izbor najlepše muške i ženske narodne nošnje
17.00 - defile učesnika Sabora ulicama Guče (seniorski i pionirski orkestri, finalisti i polufinalisti)
18.30 - takmičenje pionirskih i omladinskih orkestara
23.00 - ponoćni koncert
Smeća za Ginisa
Tokom dvadeset četiri sata u Guči za vreme trajanja Sabora iznese se smeća koliko za godinu dana iz opštine Lučani. Mahom su u pitanju prazne flaše od piva.
Seve hit u Guči
Severinina nova pesma „Gas, gas" postala je pravi hit na ulicama Guče. Na svakom koraku sa razglasa na brojnim tezgama može da se čuje njena pesma o šoferima, a samo na jednom mestu u roku od sat vremena pesma koju je napisao Goran Bregović puštena je šest puta. Numera je već svima ušla u uši i čim se začuju prvi taktovi, nastaje opšte veselje.
- Nisam ranije čuo ovu pesmu, ali siguran sam da ću narednih dana znati ceo tekst napamet pošto je stalno puštaju - kaže Ivan koji je u Guču došao iz Kanade.
Inače, iako su organizatori najavili da neće biti druge vrste muzike osim trubačke, prethodnih dana gosti su se najbolje provodili uz Severinu, ali veselje je bilo i uz stari turbo folk hit „200 na sat".
.jpg)
