Izvor: Dzungla.org, 15.Maj.2011, 18:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji se zadužuju zbog mature
Da se njihova deca ne bi razlikovala od vršnjaka, roditelji će morati da odu u poveći minus na karticama. Za doterivanje mnogi spremni da potroše i 500 evra.
Dok tog jutra budu čvrsto spavali, umorni od celonoćnog provoda, njihovi roditelji uveliko će biti budni i sa kalkulatorom u ruci pokušavati da smisle neki novi trik kojim će pokriti minus na računu.
Biće zadovoljni što su svojim princezama i prinčevima omogućili bar jedno kraljevsko veče, kada su devojke >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << nostile haljine vrednije od mamine plate, frizuru i „profi“ šminku na koju je otišla cela bakina penzija, dok su momci, umesto u ćaletovom „jugu“, po njih došli luksuznim limuzinama.
Računajući koliko su zaostalih računa mogli da podmire tim novcem, samo će uzdahnuti i za sebe reći - pa neka, jednom se ide na matursko veče.
Marija Stojanović, maturantkinja iz Kragujevca, nije želela na matursko veče. Njeni roditelji ostali su bez posla i, čak i bez dodatnih troškova, jedva sastavljaju kraj s krajem. Htela je da ih poštedi dodatne rupe u budžetu koji je odavno šupalj. 'Odgovorili su mi da ne dolazi u obzir da propustim matursko veče i da će se, kako znaju, snaći za novac. To je, kažu, nešto što ću pamtiti do kraja života', kaže Marija.
Većina srpskih školaraca, koji će ove godine napustiti školske klupe, ni izbliza nije skromna poput Marije. Da se ne bi razlikovali od svojih vršnjaka, njihovi roditelji moraće da duboko zagaze u minus na platnim karticama.
Samo za ulaznicu za to veče treba izbrojati najmanje 2.000 dinara, a ta brojka se u Beogradu penje i do 7.000 dinara. Ali, to je tek početak. Tek onda dolaze haljine i odela, cipele, frizure, nakit, depilacije, pedikiri, manikiri, solarijumi i tako unedogled. Nije malo onih koji, da bi se pripremili za to veče, potroše i po 500 evra.
Govoreći o roditeljima koji će mesecima grcati u dugovima da bi svoju decu kako (ne)treba pripremili za proslavu mature, psiholozi i sociolozi lako dolaze do objašnjenja - pritisak potrošačkog društva.
'Deca rastu u ideologiji konzumerizma, i to je danas jedina ideologija koju imamo. Ukuse modelira televizija, bezbroj kanala koji se bave modom i zabavom, a to je vezano i za štampane medije. Stil života postaje odevanje, i to je okvir u kome se, ne samo mlade, generacije kreću. Stil je uvek bio važan, ali sada je to jednino što je bitno', objašnjava dr Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Vuletić primećuje da maturantima ključna tema nije prijemni ispit, već kako će izgledati i kako se provesti. Pritisak je ogroman, a problem nastaje kada neko ne može da dostigne zahteve koji mu se nameću.
'Razumem tu decu, iako ih ne opravdavam. Vaše vrednovanje zavisi od toga koliko imate i da li ste u trendu. A trendovi se stalno menjaju. To je frustrirajuće za roditelje, ali često su i oni sami krivci jer se ne trude da usmere decu i otrgnu ih od tog globalnog uticaja', komentariše on.
Granice se stalno pomeraju. Nije više dovoljno biti u prijatnom restoranu uz dobar orkestar, već to mora da bude vrhunski restoran, uz svirku poznatog benda i voditelja koje je čuvena „faca“ sa televizije. Tako će maturante jedne beogradske škole, za 5.750 dinara, uz večeru zabavljati „Amadeus bend“ i voditelj Ivan Ivanović.
I psiholog Prvoslav Plavšić slaže se da je ključni problem u potrošačkom društvu, od koga smo nekada bežali, a u kojem danas uveliko živimo. 'Došlo je vreme da se više drži do toga da deca nešto imaju nego da znaju. Mediji daju model življenja u kome bi svi želeli da budu kao devojke iz spotova, što predstavlja bekstvo od realnosti', kaže Plavšić.
Da je organizovanje maturskih večeri unosan posao govori i to što su se u tom poslu pojavili i posrednici. Iako svaki restoran i hotel imaju banket menadžera, sve češće slavlja organizuju različite agencije. Oni brinu o svemu - od muzike, preko dekoracije i snimatelja, pa čak do hrane koju naručuju od firmi za ketering, dok hoteli i restorani daju samo prostor i poslugu.
(Izvor: B92)
