Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Nov.2015, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život sa Daunovim sindromom
U Srbiji ima oko 2.000 osoba sa Daunovim sindromom. Zakonom iz 2009. godine sva deca sa Daunovim sindromom uključena su u obrazovani sistem, a roditeljima je pružena mogućnost da odaberu u koju će školu upisati svoje dete.
Završetak škole je samo jedna od stepenica ka društveno- korisnom osposobljavanju. Naredni stepenik usmeren je ka socijalizaciji, zapošljavanju i prihvatanju društva osoba sa Daunovim sindromom.
Pre 30 godina Zorka Kragović je donela Ivanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na svet i tada ništa nije znala o Daunovom sindromu.
"Ja nisam ni znala šta je to. Onako neko sećanje sam imala, al nisam znala konkretno šta to znači, dok mi doktorka nije rekla da boluje od anomalnog sindroma i da može da napreduje toliko da prohoda, da ide u školu, da neko visoko obrazovanje nema šansi", kaže Zorka.
Način na koji je dete sa Daunovim sindromom prihvaćeno u krugu porodice, dobro utiče na usvajanje svakodnevnih životnih veština, kao i na uspešnije uklapanje deteta u socijalno okruženje.
"Od samog početka deca su, jedna je imala 10- godina, druga 7, baš ono osnovci, oni su nju gledali kao neku lutku. su je napolje, uključile su je odmah u njihovo društvo. Kompletno smo se vi uključili koliko toliko", dodaje naša sagovornica.
Kada roditelji saznaju sa kakvim problemom se suočavaju, postaju osetljiviji. Tada je najbitnija podrška ljudi koji su prošli kroz sličnu situaciju.
"Poruka za mlade roditelje koji imaju ovakav problem, jeste da se udružuju. Da pronađu udruženja gde će sresti ljude slične sebi", kaže Irena Smiljanić.
Zakonom iz 2009. obaveza roditelja i staratelja je da decu sa Daunovim sindromom uključe u obrazovni sistem, ali im je ostavljen izbor da li će to biti redovna ili specijalna škola. Školu za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović" pohađa oko 70 osoba sa Daunovim sindromom.
"Sada se dete ne prilagođava školi po ovim propisima, pa da se kaže dete ne može to i to. Svi se mi prilagođavamo detetu i njegovim sposobnostima i mogućnostima", Mr Slavica Marković, direktorka škole za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović".
Veoma je važno da roditelji znaju da ne treba da insistiraju na obrazovanju deteta, ukoliko to njemu neće prijati. Ponekad je dnevni boravak u kojem dete usvaja razne veštine, mnogo korisniji od škole.
Podrška šire društvene zajednice je neophodna, kako bi se ovoj deci omogućnila socijalna interakcija van porodice.
"U interesu je da zaštitimo osobe sa invaliditetom, posebno decu i omladinu sa invaliditetom na razne načine i programe da usmerimo i na neki način podstaknemo onaj preostali deo neke sposobnosti koliko- toliko da se obrazuju i da se uvedu u normalan život", veli Dr Nikola Ćirović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja.
Osobama sa Daunovim sindromom potreban je dobro organizovan društveni sistem u kojem će moći da ostvare sve svoje potencijale, a koji će njihovim roditeljima omogućiti izjednačavanje sa statusom hranitelja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
