Izvor: Blic, 29.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelena oaza godinama propada
VRŠAC - Ekolozi su odahnuli posle posete stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Oni su posle posete Gradskom parku u Vršcu, zaključili da ovaj prirodni spomenik vrtne arhitekture mešovitog pejzažnog stila, treba hitno spasavati.
Jedan od retkih preostalih parkova, građenih po evropskoj tradiciji i projektima pre više od dva veka, decenijama propada. Kao prvi korak u njegovom spasavanju, stručnjaci su predložili nasipanje njegovih staza.
Decenijama park >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije ozbiljnije uređivan. Zbog toga je na ulaz postavljena tabla sa upozorenjem „da se u park ne sme ulaziti dok duvaju jaki vetrovi". Ovaj natpis mnogima deluje čudno jer je južni deo Banata poznat po jakim vazdušnim strujanjima i da u Vršcu gotovo nema dana bez vetra.
Šest hektara površine Gradskog parka održava Društveno komunalno preduzeće „Drugi oktobar", a opština za to izdvaja 4,4 miliona dinara. Saša Živković, tehnički rukovodilac ekonomske jedinice „Komunalac" u ovoj firmi, kaže da je to dovoljno samo za osnovno održavanje. Park treba revitalizovati, plan za to postoji, ali radovi nisu počeli jer se u njemu ništa ne sme raditi bez dozvole države.
- Krajem 2001. godine, prema nalogu novosadskog odeljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije, počeli smo sanitarnu seču obolelih stabala, ali ona još nije završena. Više od deceniju i po mnoga stabla se suše, naročito četinari. Posle seče više od 200 stabala stvorila se velika površina na kojoj nema drveća, a trebalo je posaditi mlade sadnice - kaže Živković.
U „Komunalcu" upozoravaju da nisu ugrožene samo visoke biljke, već i ostalo rastinje. Pojedine biljne vrste su izumrle, travnjaci uveliko nestaju. Većinu cvetnih rundela niko više ne uređuje, a staze su uništene jer nema dovoljno novca za održavanje.
- Godinama niko izvan Vršca ništa nije preduzeo da se spasi od propadanja jedan od najstarijih parkova u Srbiji. Ukoliko se ne sanira, ovaj prirodni spomenik će nestati - kaže Živković.
Prvo što će Vrščani uraditi, posle posete stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode Srbije, nasipanje je zdrave zemlje na svih šest hektara parka. To je nužno jer je godinama park ostajao bez zemlje koja je odnošena sa opalim lišćem posle jesenjeg grabuljanja. Prvo što će radnici „Komunalca" uraditi je podizanje visine parkovskih staza.
Vršački park jedan je od malobrojnih oaza zelenila koje su u Evropi nastajale u 18. i 19 veku. Krajem 18. veka podigla ga je porodica Šeribl, a sredinom 19. veka u njemu su se nalazili teniski tereni, streljana, klizalište, arena za pozorišne predstave i muzičke koncerte, poslastičarnice koje su bile smeštene u kioscima rađenim u stilu grčkih hramova, točionice vina. U središnjem delu podignuta je fontana, a u blizini su se nalazila i vajarska dela koja simbolišu četiri godišnja doba. Fontana je još uvek jedan od simbola parka, a od statua ostali su samo postamenti. Preostali delovi im se čuvaju se u Gradskom muzeju.
Gačci naselili park
Park u Vršcu poslednjih godina uneređuju i jata gačaca, koji su se tu naselili posle uništavanja biljnog vetrozaštitnog pojasa na obodu grada.
- Ove pticama su zaštićene zakonom pa ih ne možemo terati. Park im je nužna zamena za nekadašnje prebivalište. Borave u visokim krošnjama ispod kojih se svakog jutra nađu velike količine izmeta. Delove parka uneređene zbog ovih ptica, posetioci zaobilaze i tokom dana - kaže Saša Živković.
