Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2017, 19:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zelena debata o održivosti grada

Kako obezbediti razvoj grada u skladu sa principima održivosti ? I, da li je Novi Sad na pravom putu? To bila tema još jedne Zelene debate, održane u Kulturnom centru Novog Sada. Zaključci nisu ohrabrujući.

Termin "održivo" laički se vezuje za ekologiju, ali on podrazumeva mnogo više. U kontekstu razvoja grada, to je, pre sve zadovoljenje bazičnih potreba svih stanovnika, od osnovnih- komunalnih i infrastrukturnih do kulturrnih, ali uz poštovanje ekoloških principa. Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Sad se poslednjih decenija ne kreće u tom pravcu , smatra sociološkinja Ana Pajvančić Cizelj.

"Čini mi se da kod nas više postoji ta priča o rastu a ne o razvoju.Rast podrazumeva rast grada, objekata, broja stanovnika, i tako dalje, dok bi razvoj, s druge strane, podrazumevao da se benefiti tog rasta ravnomernije raspoređuju na što više ljudi, to je ono što kod nas najviše fali",kaže Ana Pajvanić Cizelj.

U arhitektonskom smislu, dugoročno planiranje i vizija jeste preduslov održivog razvoja, a to izostaje, smatra arhitekta Slobodan Jović. Poslednje dve decenije grade se stambeni i komercijalni objekti, ali malo javnih i infrastrukturnih, koji bi bili kičma razvoja. Očigledno je da se Novi Sad razvija po meri kapitala i tržišta pre nego čoveka i to je problem sa kojim struka mora da se izbori.

" Sila kapitala, u ovom trenutku , formira grad možda više nego što bi bilo potrebno.S druge strane, trebalo bi da postoji korektivni i zaštitni faktor u smislu društva, javnosti i strukture vlasti, koji bi na neki način, kanalisali taj kapital i ograničavale ga , u neku ruku. Na taj način , napravio bi se neki balans između onoga što je potreba za stvaranjem profita i onoga što je javni interes", navodi Slobodan Jović iz DaNS-a.

Ipak, postojao period u razvoju Novog Sada, kada je smo bili na tragu održivog iako se tada nije znalo za taj termin. U "zlatnom periodu" , od 74. do 82, izgrađeno je skoro sve,od Mosta Slobode do SPENSa i SNPa, ali na mnogo humaniji način. Razlozi su mnogi, smatra tadašnji gradonačelnik, Jovana Dejanović, a najbitniji su tadašnji privredni bum, sistem radničkog smoupravljanja i moral , koji je bio potpuno drugačiji. Politika , kapital i struka tada su bili mnogo bolje usklađeni.

" Stručnost je bila svugde prisutna, i ne samo sztručnost, nego i odgovornost i želja ljudi, aktera, da što pre i što kvalitetnije završe posao", kaže Jovan Dejanović, bivši gradonačelnik Novog Sada.

Gorući problemi koje bi trabalo rešavati u Novom Sadu su manjak zelenih površina, saobraćaj i zagađenost, otpadne vode kao i bezbednost, koja takođe ima veze sa urabnizmom i oragnizacijom stanovanja, neki su od zaključaka tribine. Bila je ovo 11 Zelena debata, autora , Danila Koprivice, u organizaciji Kulturnog Centra Novog Sada.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...