Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2014, 18:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto kasni setva pšenice?

Jesenja setva pšenice nije daleko odmakla, a procenjuje se da bi taj posao mogao potrajati i tokom čitavog novembra. Sva je prilika da će hlebnim žitom biti zasejano manje površina nego prethodne godine, a RTV istražuje zbog čega se pšenica malo gde zeleni.

Prizor iznikle mlade pšenice zasejane u optimalnom agrotehničkom roku koji je naša kamera zabeležila u ataru opštine Stara Pazova ove godine je gotovo rariten. Razloga za kašnjenje setve hlebnog žita ima više, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali je ključan onaj finansijski. Niska otkupna cena kukuruza kao najčešćeg preduseva pšenici demotivisao je paore da ga na vreme beru što je jednim delom uslovilo kašnjenje setve hlebnog žita. Za ovakvu situaciju odgovorni su i nepovoljni agrekološki uslovi, pre svega velika količina padavina.

Kako krenuti u novu proizvodnju bez adekvatne finansijske logistike ključno je pitanje koje prožima problematiku proizvodnje dve najvažnije ratarske kulture pšenice i kukuruza.

Ekonomske efekte proizvodnje kukuruza ilustruju i sledeći podaci.

Cena inputa na startu proizvodnog ciklusa te žitarice iznosila je 50 hiljada dinara po hektaru, a ovogodišnji prinos meri se količinom od prosečnih osam tona po hektaru. Kada je pšenica u pitanju podsećanje da je prosečan prinos ove godine bio 4,3 tone po hektaru, a cena repromaterijala iznosila je 45 hiljada dinara.

Uprkos svim problemima naš sagovornik se ipak nada da će pšenicom u Vojvodini biti zasejano barem 250 hiljada hektara, što bi iako manje nego prethodnih godina obezbedilo domaću prehrambenu sigurnost i omogućilo izvoz približan prethodnim godinama.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...