Izvor: Blic, 26.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarada butika manja od kirije
NOVI SAD - Male prodavnice u tržnim centrima, iako se nalaze na ekskluzivnim lokacijama u najstrožem centru, jedna za drugom se zatvaraju. Iako nerado pričaju o odluci da odu, trgovci kažu da im posao ne ide dovoljno dobro da bi im se isplatilo da plaćaju nešto višu cenu zakupa nego u drugim lokalima u centru, gde se u zavisnosti od veličine i izgleda prostora plaća od 500 do 1.000 evra mesečno.
Tržnim centrima u izgradnji, poput „Bulevar centra" ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tržno-poslovnog centra na Limanu se menja namena, a urbanisti sugerišu potencijalnim investitorima da prethodno pažljivo urade ekonomsku analizu, uz ocenu da u gradu već ima dovoljno ovakvih objekata.
Čak se i najnoviji u nizu tržnih centara „NewNork" bori da zadrži klijente. Šetnja ovom zgradom otkriva da situacija nije povoljna: na prvom i trećem spratu zadržao se samo po jedan butik, na drugom je u funkciji tek polovina, a ostali prostori su sablasno prazni. U prodavnici „Etam", jedinoj na prvom spratu, čiji se deo sa donjim vešom već iselio, prodavačice kažu da očekuju preseljenje. Zvanično, još nisu saznale zašto, ali pretpostavljaju da vlasnici nisu zadovoljni poslovanjem. U „Urban šopu", ipak, odolevaju.
- Mi se nećemo seliti iz „NewNorka". Ne mogu reći da smo prezadovoljni time kako ide posao, ali nismo stigli u poziciju da se pošto poto iseljavamo - kažu u ovoj prodavnici.
U „Aleksandar gradnji", investitoru „NewNorka", i pored obećanje da će u toku dana prokomentarisati navode zakupaca niko nije bio raspoložen da govori na ovu temu.
Slično je i u ostalim tržnim centrima: u „Lupusu" se zakupci smenjuju brzo i mnoštvo prostora je prazno, u „Pariskom magazinu" pojedini lokali su oglašeni na prodaju, u „Planeti" treći sprat sa „pijacom" loše posluje...
- Dva meseca radila sam za tezgom na „pijaci" u „Planeti", ali sam dobila otkaz, jer se gazdi više nije isplatilo da plaća zakup. Jednostavno, posao nije išao, bilo je dana kada ne bih prodala nijedan jedini komad. Nakon toga zaposlila sam se u „Lupusu", ali posle tri meseca gazda je rešio da premesti butik u Dunavsku ulicu. Cena zakupa je gotovo ista, čak je ovde više plaćao. Kada imate butik na ulici u njega će svratiti prolaznici, a u tržne centre ide se namenski: izuzetno popularnog brenda ili znatno nižih cena. Ako toga nema, ljudi neće ni dolaziti - priča Ivana Jović, prodavačica iz butika u „Lupusu".
Za sada najbolje posluje „Bazar" i to, tvrde konkurenti, pre svega zbog „Zare", izuzetno popularne među Novosađanima. U ostalim centrima trgovci se bore za kupce sniženjima.
Arhitekta iz Zavoda za urbanizam Darko Polić smatra da do oživljavanja tržnih centara može doći izgradnjom javnih garaža, a kao rešenje vidi i izgradnju manjih poslovnih ili trgovinskih prostora, poput „Holandske kuće" na Trifkovićevom trgu. Ekonomska analiza, ocenjuje on, dobro bi došla onome ko investira u tržni centar, ali zbog situacije u zemlji, čak ni ona nije garant da će projekat zaživeti.
- Nema velike razlike između ponude u buticima i tržnim centrima, pa zato slabo zalazim. Znam da i moje prijateljice svraćaju u tržne centre samo kad traže nešto određeno i znaju da će to naći u nekom od butika tamo - priča Dubravka Stokić.
Nedostaju parkinzi
- Mnogo toga utiče na to da li će tržni centri dobro funkcionisati. Počev od lokacije, ali i dostupnosti, prostora za parking i slično, što se najbolje vidi u slučaju „Bazara" i „Merkatora" koji posluju dobro. Parking i dostupnost, čini mi se, nedostaju „Pariskom magazinu" ili „Lupusu". „Planeta" takođe nema parking, ali je ona smeštena u blizini Futoške pijace i namenjena određenom sloju kupaca, pa zato radi. „Norku" je, po mom mišljenju najveći problem što se ne nalazi na čvorištu pešačkih komunikacija - smatra Darko Polić, arhitekta iz Zavoda za urbanizam.
Lokale u centru prodaju za 5.000 evra po kvadratu
- Tržni centri imaju dodatni problem jer su građeni samo sa namerom da se izdaju lokali, a o tome razmišljaju i građani koji kupuju lokale. Svi bi da izdaju, a niko da radi. To i utiče na cenu poslovnog prostora na tržištu nekretnina, pa se mali ulični lokali, dobro pozicionirani u centralnim gradskim ulicama poput Jevrejske ili Železničke kupuju po ceni od 4.000 do 5.500 evra po kvadratnom metru. Međutim, na lošijim mestima mogu se naći i po ceni od 850 evra po kvadratnom metru - kaže Zdravko Peršaj iz „Solis" nekretnina.
